Izvor: Blic, 30.Jan.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uprkos potresima evrozona bezbedna
Opasna slabost nekih članica EU ugrožava čitavu evrozonu, upozorio je Rajner Briderle, nemački ministar privrede, u svetlu zabrinutosti da bi dužnička kriza u Grčkoj mogla izazvati domino efekat širom južne Evrope. Prema nezvaničnim informacijama, evropski lideri razmatraju da li da priteknu u pomoć Atini, strahujući da bi njeni dugovi mogli izazvati drugi talas finansijske potresa.
Nemački ministar je ocenio da vrtoglavi rast deficita može imati „pogubne posledice" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ceo region koji ima zajedničku jedinstvenu valutu. Korak dalje u pesimističkim prognozama otišao je Nurijel Rubini, profesor Njujorškog univerziteta, koji je prvi predvideo da će svet zahvatiti recesija. On smatra da evrozoni preti raspad, a još veću opasnost za evrozonu od Grčke vidi u Španiji. „Ukoliko Grčka doživi krah, evrozona će imati problema. Ukoliko, pak, propadne Španija, biće to katastrofa", smatra Rubini.
Jorgos Papandreu, premijer Grčke, demantovao je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, glasine da bi Grčka mogla biti izbačena iz evrozone i izneo mišljenje da su trenutni problemi izazvani napadima finansijskih špekulanata. Papandreu je rekao da se oni koji žele da izvuku korist iz ekonomske krize u njegovoj zemlji ponašaju prema Grčkoj kao prema „najslabijoj karici". „Mi smo meta ljudi koji imaju zadnje namere." Grčki premijer je dodao da se njegova zemlja nije obratila većim državama članicama za hitnu finansijsku pomoć. Hose Luis Rodrigez Zapatero, španski premijer, koji se sedeo odmah pored Papandreua, naglasio je da je evrozona bezbedna. „Niko ne napušta evro", rekao je on. „Naprotiv, u evrozoni će biti još zemalja. Evroklub je jak klub, sa snažnim vezama uzajamne pomoći."
Nobelovac Džozef Stiglic izneo je u autorskom tekstu u „Gardijanu" ocenu da EU mora da stane iza sadašnjeg grčkog rukovodstva, osim ako jedno pravilo ne važi za velike i moćne, a drugo za male i slabe. Zarad evropske solidarnosti i demokratije, Evropa mora da podrži Papandreuove napore na sve moguće načine, a ne da okrene leđa grčkom narodu, koji mora da shvati da je vladin program štednje u najboljem interesu svih strana, poručuje Stiglic.
Ali Papandreuove reči sugerišu da tržišni akteri, uključujući hedž fondove, možda pokreću kampanju kako bi izgurali slabije zemlje iz evrozone da bi iz toga izvukli finansijsku korist.
Rastu bojazni da bi, ako Grčku ne spasu bogatije članice kao što su Nemačka i Francuska, investitori mogli da izgube poverenje u ostale države članice Unije.
Portugal, Irska, Italija i Španija su zemlje koje se nalaze na „vatrenoj liniji" zbog bojazni da će njihov javni dug dostići neodrživ nivo. Grčka je izložena kritici između ostalog i zato što su prethodne vlade pokušale da prikriju razmere budžetskog deficita. Mark Ostvald iz „Monjument sekjuritis", rekao je da je prodaja grčkih obveznica od osam milijardi evra za pokriće duga samo pogoršala stvari. Mnogi investitori su se „upecali" na glasine da ih kupuje Kina, pa su pomislili da im se pruža šansa za brzu zaradu. Kada su i Peking i Atina to demantovali, investitori su se brzo povukli.
Od uvođenja evra 1. januara 1999. u evrozoni su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija. Grčka je pristupila evrozoni 1. januara 2001, Slovenija 1. januara 2007, a Kipar i Malta 1. januara 2008. Poslednja se za evrozonu kvalifikovala Slovačka u kojoj evro važi od 1. januara 2009. Evrozona danas broji 329 miliona stanovnika.
Španija se sprema na štednju
Španija se sprema da štedi kako bi izbegla sudbinu Grčke, kojoj zbog nagomilanih finansijskih problema možda preti i državni bankrot. Elena Salgado, ministarka finansija, pripremila je plan štednje, čiji je cilj da se budžetski deficit Španije smanji za čak dve trećine. Vlada razmatra smanjivanje izdataka, čiji bi ukupni iznos do 2013. godine trebalo da dostigne 50 milijardi evra
