Izvor: Politika, 03.Jun.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Torta sa štrumpfovima koštala 65.000 dinara
Za proslavu dečjeg rođendana „ode” prosečna plata. – Iako su igraonice za naše prilike skupe, termini za rođendanske žurke rezervisani su mesecima ranije
Slaviti detetu rođendan u igraonici ili platiti desetodnevni zakup apartmana u Grčkoj u junu sa uračunatim autobuskim prevozom? Ovo je dilema pred kojom se nalaze roditelji četvorogodišnje Marije, s obzirom na to da njihova mezimica želi da proslavi rođendan u jednoj od „renomiranih” dečjih igraonica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čiji najam za dva sata zabave košta 200 evra. Ali tu nije kraj roditeljskim troškovima, već samo početak računice u koju moraju da uključe i hranu i piće za mališane koji dva sata jurcaju po igraonici, rođendansku tortu u obliku Mis Kiti koja košta oko sto evra, animatora, čija zabava košta između 50 i 80 evra – po satu, štampanje pozivnica za divan dan i snimanje rođendana kamerom i fotoaparatom. Kada se tome doda i rođendanska haljina, cipelice i ostali modni detalji, dolazi se do računice od minimum 500 evra.
Dečje zadovoljstvo nema cenu, a cena proslave u najpopularnijim igraonicama dostiže zaista vrtoglave iznose. U igraonici „Atlantis” iznajmljivanje prostora košta od 80 do 250 evra, u zavisnosti od toga da li dete koristi „samo“ gornji sprat velike porodične kuće u Zemunu ili je celo dvorište sa bazenom i trambolinama na naduvavanje njegovo rođendansko carstvo. U cenu skupljih paketa uračunati su animatori, kostimi za mališane, karaoke, konobar, šanker i spasilac koji vodi računa o bezbednosti mališana na bazenu, kao i snimanje zabave fotoaparatom odnosno video-kamerom. Ali, tu nije uračunato piće (sokić po detetu košta oko 70 dinara) i hrana koja može da se donese ili naruči iz restorana sa kojim igraonica sarađuje – paket peciva za 25 mališana košta 1.500 dinara, sevdviči koštaju 2.000 dinara, a pice 2.500 dinara. Roditelji su u obavezi da kupe i rođendansku tortu, čija cena neretko konkuriše ceni zakupa igraonice, a zaposlenima u ovoj igraonici u pamćenju je ostala prošlogodišnja torta u „obliku” sela sa štrumpfovima za koju su ponosni roditelji platili 65.000 dinara.
Ni igraonica u tržnom centru „Ušće”, popularni „Spejs-park zabave” ne zaostaje sa ponudom i cenom – penjanje po veštačkoj steni, vožnja segveja, penjanje uz lijanu, skakanje na trambolini i prolaz kroz 3-De lavirint u večernjim terminima košta 18.900 dinara, a u podnevnim 21.500 dinara, a ovoj ceni treba dodati tortu, hranu i piće. Zaposleni u ovoj igraonici kažu da roditelji mesecima ranije rezervišu termine za male slavljenike, a da za animatore nema krize potvrđuje i jedan od njih – Slaviša Trajković. Cena njegove zabave zavisi od lika koji glumi i vremena provedenog sa klincima i kreće se od 40 do 50 evra po satu, odnosno od 60 do 80 evra za dva sata animacije. Trajković kaže da roditelji ne žale novac za rođendane svojih mališana, s obzirom na to da svakog meseca gostuje na 40 do 60 ovakvih proslava.
Iako su se dečji rođendani u neuporedivo srećnijim godinama slavili u dečjoj sobi, a glavno posluženje bili su sendviči i Vasina torta, bogati rođendani postali su zaštitni znak kriznih devedesetih godina. Psiholog Milena Ćirić kaže da su krizna vremena dovela do klasnog raslojavanja i da su pripadnici više klase uveli „trend“ da se dečji rođendani slave u restoranima i igraonicama. Taj trend su prihvatili i roditelji sa plićim džepom, jer je u prirodi našeg mentaliteta ideja da se detetu sve mora pružiti. Cena toga je da se mnogi roditelji odriču mnogih stvari i mesecima sakupljaju novac da bi detetu mogli da prirede rođendan u igraonici, kako se ne bi osećalo „manje vredno” u odnosu na svoje imućnije vršnjake.
„Deci je veoma teško objasniti da su roditelji prinuđeni da se odreknu kupovine važnih stvari ili letovanja da bi proslavili njegov rođendan, jer je za dete princip želje neuporedivo snažniji od principa realnosti. Međutim, umesto što uzimaju kredit za ovakvu proslavu, roditelji mogu da igraju na ’kartu’ originalnosti i kreativnosti i da zabavu organizuju u Košutnjaku, Topčideru ili u nekom gradskom parku, reci ili jezeru. Priroda ima neuporedivo zanimljivije kulise od bilo koje igraonice – potrebno je samo smisliti kako decu animirati na otvorenom prostoru i mališani će rado prihvatiti zabavu”, kaže naša sagovornica.
Katarina Đorđević
objavljeno: 03.06.2013.
Pogledaj vesti o: Grčka
