Izvor: Danas, 10.Apr.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titu su Sovjeti bili potrebni
I kada je partizanski pokret, baš na tlu Srbije, morao da zadobije odlučujuću bitku sa glavnim protivnikom jugoslovenske revolucije - četničkim pokretom, porazi sve kvislinške i kolaboracionističke snage, eliminiše politički uticaj srpskog građanstva, pokuša da obesmisli britansku "politiku kompromisa", uspostavi kontrolu nad glavnim balkanskim komunikacijama, spreči brzo povlačenje nemačke armijske grupacije E sa prostora Grčke.
Pismo je, kao i ona V. Molotovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i G. Dimitrovu, upućeno neposredno posle sklapanja sporazuma sa predstavnikom Kraljevske vlade Ivanom Šubašićem. Nesumnjivo da je u nastalim okolnostima Titu bio potreban savet i podrška sovjetskog državnog vrha, a po mogućstvu i prilika da u direktnom kontaktu sa sovjetskim državnim vrhom ugovori političku, materijalnu i vojnu pomoć Sovjetskog Saveza. Po njegovoj proceni, približavanje Crvene armije Balkanu zahtevalo je preuzimanje vojne i političke kontrole nad Srbijom i likvidaciju monarhističkog pokreta. S obzirom na politiku Velike Britanije on je u pismu koje je počinjalo sa "Dragi Josife Visarionoviču" naglašavao da je narodnooslobodilačkom pokretu "potrebna najveća Vaša pomoć da bi mogli rešiti pitanje Srbije koje je za nas vrlo važno, jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije". Tito je tražio "mnogo više naoružanja i hrane nego što su nam do sada Saveznici slali", napominjući da "te potrebe rastu sa porastom naše vojske i još više jer hiljade novih dobrovoljaca čeka da ih se naoruža, naročito u Srbiji". Posebno je isticao da Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, usled politike koju Britanci vode, ne računa na efikasnu pomoć "Saveznika". U slučaju iskrcavanja "Saveznika" na Balkan Tito je izričito odbacivao prihvatanje njihove vojne i civilne vlasti napominjući da mi imamo "svoju vlast". U navedenom pismu tražio je lični susret sa Staljinom. "Ima mnogo krupnih stvari o kojima bih ja vrlo rado lično govorio s Vama. Ako Vi smatrate za oportuno i potrebno, ja sam spreman da početkom avgusta dođem tamo. No, ne bih želeo da to smatrate mojom neskromnošću, već jedino dubokom težnjom da se pre mirovnih pregovora objasne neka pitanja i zauzme po njima stav, jer smatram da je to u interesu balkanskih zemalja i Sovjetskog Saveza." Tito je u pismu napominjao da bi "najjača podrška u svakom pogledu bila u tome, ako bi Crvena armija nadirala preko Karpata i Rumunije u pravcu juga". Vođa jugoslovenske revolucije je bio ubeđen da bi takav vojni pritisak "osujetio mnoge planove na Balkanu sa strane onih koji žele da pomoću razdora učvrste svoje pozicije" i "neutralisao "međunarodne špekulacije" zapadnih saveznika na tom prostoru". Pismo je upućeno po generalu Nikolaju Kornjejevu, šefu sovjetske Vojne misije pri Vrhovnom štabu NOV i POJ. Ostalo je nepoznato da li je, kada i u kakvom obliku J. V. Staljin na navedeno pismo odgovorio. Ipak, nagovešteni odlazak u Moskvu, do koga je nekoliko meseci kasnije i došlo (septembar 1944), bio je način da se ravnoteža uspostavljena kroz "politiku kompromisa", kako uočavaju neki istoričari, "genijalno izigra".
Titovo putovanje u Moskvu bilo je obavijeno tajnovitošću. U noći između 18. i 19. septembra 1944, kada je sovjetski avion sleteo na ostrvo Vis gde se nalazio Vrhovni štab, malo je ko znao gde J. B. Tito odlazi. Avion je poleteo prema Bariju, da bi se zatim uključio u "konvoj" od 12 istovetnih sovjetskih letilica koje su se zaputile prema Rumuniji (Turn Severin). Put ga je dalje vodio do Krajove, odakle je 21. septembra 1944, otputovao u Moskvu. Tito je u Moskvi boravio od 21. do 28. septembra 1944.
Nastavlja se
Pogledaj vesti o: Grčka
