Izvor: Politika, 21.Maj.2010, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teška kriza u Srbiji
Teška ekonomska i društvena kriza u Srbiji samo delom je posledica kriza u razvijenim zemljama, a pre svega u zemljama EU, pa i u Grčkoj. Te krize su imale za posledicu osetno smanjenje izvoza i stranih direktnih investicija u prošloj godini, ali je Srbija imala takođe izvesnu kompenzaciju od svetske ekonomske krize po osnovu pada cena nafte i niza uvoznih sirovina i reprodukcionih materijala.
Sa stručne strane potpuno je neprihvatljiva tvrdnja zvaničnika da je Srbija već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izašla iz recesije, pa čak i iz ekonomske krize. Ona nije ni bila u recesiji već u vrlo ozbiljnoj ekonomskoj i društvenoj krizi koja se, nažalost, ne smanjuje.
Posebno je neprijatna i činjenica da se broj nezaposlenih i dalje povećava i sada je osetno veći nego što je bio 2000, a do kraja ove godine preći će 800.000. Dodajmo da je Srbija po najnovijoj rang-listi Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti privrede pala za osam mesta i da se nalazi tek na 93. Njena mesta po rang-listama tog foruma po pojedinim faktorima konkurentnosti su dramatično nepovoljna. Na primer, po intenzitetu odliva mozgova bila je na čak drugom mestu.
Od 2001. godine dokazujem da koncept privrednih reformi koje su SR Jugoslaviji, odnosno Srbiji uglavnom nametnuli MMF i Svetska banka ima ozbiljnu konstrukcionu grešku koja će neminovno dovesti do tzv. holandske bolesti privrede, posebno njenog realnog sektora. Zbog nagle liberalizacije uvoza, ali znatno više zbog ekstremno (do oktobra 2008. g.), precenjene vrednosti dinara, odnosno potcenjene vrednosti svih važnijih stranih valuta, uvoz, koji je i inače u 2000. bio duplo veći od izvoza, vrlo je dinamično rastao i ugušio je ogroman deo industrije, a delom i poljoprivrede, građevinarstva, pa i neke sektore usluga.
Uz to, ekstremno precenjena vrednost dinara imala je i niz drugih teških posledica, kao što su: pogrešna alokacija sredstava, posebno deviznih, destimulisanje štednje, a stimulisanje potrošnje (pre svega uvoznih proizvoda i usluga), deformacija sistema cena, olako zaduživanje u inostranstvu (posebno preduzeća), destimulisanje investicija uopšte pa i stranih izvozno orijentisanih grinfild investicija itd. I na kraju, defektan koncept privatizacije, uz sve prethodno navedeno, doprineo je da se stanje u privredi i pre pojave svetske ekonomske krize drastično pogoršavalo, ali se to kamufliralo sve većim zaduživanjem u inostranstvu, sve većim dotokom deviza po osnovu doznaka naših radnika u inostranstvu i zaključno sa 2007. godinom i rastom prihoda po osnovu prodaje preduzeća i druge imovine stranim licima. Zbog pogrešnog, defektnog koncepta reformi, Srbija je postala narkomanski zavisna od dotoka stranog kapitala, i kada je on, zbog svetske ekonomske krize, naglo smanjen – srpska drama je dostigla enormne razmere.
Zbog ekonomske krize pojačala se i društvena kriza, ali važi i obrnuto. Prvo, ogroman je problem identiteta zemlje, jer nije jasno koje su njene granice i koliko ima stanovnika. U Srbiji, bez Kosova, godišnje umre oko 30.000 žitelja više nego što se rodi, a po prosečnoj starosti stanovništva ona se nalazi pri samom vrhu u svetu. Zbog toga, ali i zbog odliva mozgova, ona se susreće sa krizom ljudskog kapitala. Kriza sela, ogromne većine opština, gradova i čitavih regiona je sve jača. Zbog svega navedenog, a naročito zbog vrlo visoke nezaposlenosti i vrlo niskih plata i penzija ogromnog broja ljudi, psihičko stanje sve većeg dela stanovništva je vrlo nepovoljno. Teška društvena kriza se sve više ispoljava i preko krize parlamenta, pravnog sistema i pravosuđa. Kriza nepoverenja, kriza vrednosnog sistema i kriza morala na svim nivoima dostigla je enormne razmere. Kriza nauke, obrazovanja, zdravstva, kulture, pisanih medija, pa čak i Srpske pravoslavne crkve je sve jača.
Zato još jednom ističem potrebu hitnog formiranja istinske elite iz niza društvenih, ali i drugih nauka, koja bi formulisala viziju društvenog i privrednog sistema, koja bi se, nakon svestranog razmatranja, u parlamentu konsenzusom prihvatila i kasnije dosledno sprovodila. Bez toga će Srbija zapadati u sve veću ekonomsku i društvenu krizu, pa će sve više postajati ukleta zemlja, pre svega, staračkog stanovništva.
Redovni član Akademije ekonomskih nauka
Mlađen Kovačević
[objavljeno: 22.05.2010.]
