Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna kovnice novca u Holargosu
Da li je u Grčkoj u opticaju upadljivi višak novčanica evra?
Da li bi se Grci usudili da mimo ovlašćenja Evropske centralne banke, a u jeku sve težih pregovora sa Briselom, štampaju evre koliko im je drago? Ova berzanska sumnja jedan je od podstrekača jučerašnjeg naglog pada vrednosti valute monetarne unije (1,09 američkih dolara). Naime, svetska finansijska tržišta već mesecima uočavaju anomaliju u količini živog novca u opticaju u Grčkoj. Kvota Evropske centralne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banke za novac u opticaju u Grčkoj iznosi 27 milijardi evra. Koliko prošlog novembra – a pre izbora levičarske vlade u Atini – u Grčkoj je u opticaju bilo novčanica u vrednosti oko 30 milijardi evra. U aprilu ove godine u Grčkoj je bilo papirnog evropskog novca koji je išao iz ruke u ruku 44 odsto više.
Odakle višak?
Jedno objašnjenje ističe ogromne sume šuškavih banknota koje su Grci u međuvremenu povukli sa računa, od čega su deo sklonili ispod dušeka. Druga spekulacija, veoma raširena ovih dana na berzama, tvrdi da Grčka usred sve strožeg tretmana Evropske centralne banke (ECB) diskretno doštampava evre mimo ovlašćenja centrale u Frankfurtu.
„Štampanje evra mimo ovlašćenja ECB bilo bi ravno objavi rata banci u Frankfurtu”, ocenio je proletos londonski „Gardijan”.
Istovremeno, izlazak evra ispod čekića u Evropi odvija se procedurom po kojoj ECB izdaje ovlašćenje za štampanje para, ali se sam proces proizvodnje novčanica odvija u 14 država članica evrozone (među njima i Grčkoj).
U paleti denominovanih novčanica evra, Grčka po pravilniku ECB štampa isključivo one u pojedinačnoj vrednosti od 10 evra. Štampanje „evrodesetki” odvija se u prestoničkoj kovnici novca u Holargosu, osnovanoj 1941. godine sa ključnim zadatkom da proizvodi novčanice nekadašnje grčke valute – drahme.
Šta je onda pozadina izjave Janisa Varufakisa, sada već bivšeg ministra finansija, uoči referenduma 5. jula, da Grčka nema prese za štampanje drahmi i da ih je uništila 2000. godine kada je ulazila u sastav evrozone?
„Nemamo kapacitete. U 2000. godini, godinu dana pre pridruživanja Grčke evrozoni, jedna od stvari koju smo morali da uradimo bila je da se rešimo svih naših štamparskih presa, kako bismo uverili evropski blok da je ulazak u monetarnu uniju nepovratan proces”, izjavio je Varufakis australijskom radio-programu ABC.
Dilema ima li Grčka fizičkih mogućnosti – ukoliko situacija bude zahtevala – da pokrene štampanje „nove drahme” deluje neumesno. Prvenstveno zato što na sajtu kovnice novca u Holargosu stoji da je opremljena „vrhunskom opremom”. Istina, Nacionalna banka Grčke (pod čijim okriljem je i kovnica novca) nedavno je demantovala da razmatra povećanje proizvodnih kapaciteta ustanove u Holargosu.
Istovremeno, ugledne anglosaksonske banke upozoravaju da eskalacija grčke dužničke drame i i sve napetijeg političko-finansijskog cajtnota u EU može proizvesti nesvakidašnje poteze. Atina, pošto je već zadocnila da namiri MMF i Evropski fond za finansijsku stabilnost, već 20. jula treba da isplati ratu kredita od oko 350 miliona evra upravo Evropskoj centralnoj banci.
Na šta može biti spremna vlada u Atini u situaciji kada ECB pooštrava uslove zaduživanja Banke Grčke i šalje novčanu pomoć Atini nižu od njenih zahteva?
Inače, novčanice od 10 evra štampane u Grčkoj imaju serijski broj koji počinje slovom latiničnim slovom „ipsilon”.
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
