Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Okt.2011, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiglic: Mere štednje pogoršavaju stanje
BEOGRAD -
Nobelovac Džozef Stiglic (Joseph Stiglitz), jedan od najvećih svetskih ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta smatra da postoji ozbiljna pretnja od produbljivanja ekonomske krize i da su drastične mere štednje, kao u slučaju Grčke, pogrešan recept.
"Sadašnje mere štednje će samo pogoršati stanje, jer će sprečiti ekonomski rast", rekao je Stiglic u intervjuu za Radio Slobodna Evropa i dodao da su svetski lideri u rešavanju krize zapostavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << suštinske promene sistema koji je doveo do krize, kao što je obuzdavanje spekulativnog finansijskog kapitala.
Stiglic kao primere navodi Grčku, Letoniju, Irsku, Portugaliju i dodaje da je sve više činjenica koje ukazuju da će mere štednje biti kontraproduktivne po ekonomski rast.
"Na sadašnje probleme može se gledati i kao na produžetak krize iz 2008. godine od koje se nismo uopšte oporavili. Bruto društveni proizvod u mnogim zemljama je i dalje ispod nivoa pre krize, slično je i sa zaradama. Nismo uspeli da popravimo sistem. U nekim oblastima jesmo, ali se u drugim stanje pogoršalo", rekao je Stiglic.
Stiglic smatra da je "bankarski sistem nedovoljno regulisan, a preterano regulisana demokratija",
Po njegovom mišljenju, uzroci krize sežu do deregulacije Regana i Tačerove deregulacije, što je produbilo nejednakosti i vraćanje regulaciji kejnzijanskog tipa je nužan, ali ne i dovoljan uslov za rešenje sadašnjih problema.
"Mislim da je deregulacija koju su sproveli Regan i Tačer, u najmanju ruku doprinela jačanju krize finansijskog sistema. Takođe, jedan od ključnih problema jeste produbljivanje nejednakosti, ali se nadležni ne suočavaju sa tim pitanjem", kaže Stiglic.
Odgovarajući na pitanje da li evro treba da opstane, Stiglic je rekao da je to otvoreno pitanje i da zavisi od poteza političkih lidera.
Što se tiče Grčke, Stiglic podseća da je u sporazumu od jula uvaženo da je neophodan rast grčke privrede da bi rešila problem dugova.
"S druge strane, članice evrozone znaju da nema rasta u uslovima drastične štednje koja se traži od Atine. Dakle obećan je paket za podsticanje rasta grčke privrede, ali nije obezbeđen i stavljen na raspolaganje", kaže Stiglic.
On smatra da perspektive malih zemalja u ovoj krizi, potput balkanskih koje teže ulasku u EU, (Srbija, BiH, Crna Gora) zavise delimično i od toga da li imaju fleksibilan ili fiksni kurs.
Pošto se radi o zemljama koje nisu deo evrozone, imaju prednost održavanja fleksibilnosti kursa i to im omogućava dodatni mehanizam prilagođavanja, što države poput Grčke i Irske nemaju.
"No, male otvorene ekonomije u mnogome zavise od zbivanja u susedstvu i na međunarodnoj sceni, pre svega zbog investicija i izvoza. Zemlje zapadnog Balkana su dosta koristile grčkih investicija, i to je ozbiljan problem", kaže Stiglic.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
