Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jul.2015, 11:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav četvrtkom: Jare i pare

Zašto samo Grčkoj da se otpiše dug? Drugim rečima, šta i ako drugi dužnici na referendumu izglasaju "ne" svetskim kreditorima? A može to da se kaže i ovako: odete sa društvom u Grčku na more pa pošto se dobro najedete i napijete u nekom restoranu, pride još u grčkom stilu polupate tuce tanjira, organizujete glasanje i demokratski odlučite da ne platite račun? Priznajte da vam ovo poslednje nije palo napamet. A upravo je to ono što su u suštini uradili Grci.

Grčka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kriza je zaista otvorila, tj. ponovo pred Evropu i njene građane postavila neka osnovna ekonomska, ali i etička pitanja.

"Solidarnost, solidarnost" uzvikuju oni koji podržavaju Grčku, tačnije Ciprasa i njegovu politiku, "solidarnost je osnovna evropska vrednost". Ako je tako, važi li to onda samo za Grke ili i za (sve) ostale? Ako se dug oprašta Grcima zašto da se ne oprosti i Italijanima, Špancima, Portugalcima?

A ako se oprosti svima njima, relativno bogatijim nacijama, zašto da se ne oprosti i onim siromašnijim? Recimo, Srbi(janci)ma i (pre)ostalim Balkancima. Šta bi posle bilo - šta nas briga.

Da li je stvarno Grcima najteže ili možda oni samo najviše kukaju i galame? Traže li Grci solidarnost ili privilegije? Jer, em što su bili najneodgovorniji, najlakomisleniji, da ne kažemo i najhalapljiviji, te su pozajmljivali pare i troškarili se ne misleći kako će da ih vrate, em sad još za to treba da budu nagrađeni.

Nije tačno da Evropa nije pokazala solidarnost prema Grčkoj. Davno bi Grčka bankrotirala da nije bilo evropske pomoći. Grčkoj je oprošteno oko polovine duga, tj. preko 100 milijardi evra (više nego ikada ikome u istoriji), kamate su svedene gotovo na nulu, rokovi znatno produženi.

Za uzvrat je Evropska komisija, zajedno sa druga dva člana mrske međunarodne trojke, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, tražila od Grčke da sprovede reforme. Čija je suština bila da smanji ogroman, neefikasan i neproduktivan javni sektor, posebno da sredi poreski sistem.

Uzgred, jedna od glavnih odlika tog "sistema" je povlašćen položaj najbogatijih. Umesto da zasuče rukave i zavrne nogavice, uzme lopatu i počne da čisti te Augijeve štale, sad već bivši grčki ministar finansija Varufakis, pričao je basne o cvrčcima i mravima. Dakle, Grčka je reforme najavljivala i obećavala, kao Bata Živojinović Božidarki Frajt u onom filmu o Štefici Cvek u "Raljama života", ali praktično ništa nije uradila.

Na kraju krajeva, Grčka može i sada da izabere tu opciju - može da bankrotira, izađe iz evrozone kao iz samoposluge (mada se zapravo iz samoposluge ne može  tek tako izaći, a da se ne plati račun) i vrati se na drahmu.

Ali Grci to neće. Grci bi da nastave po starom, da ostanu u samoposluzi, ali da ne plaćaju račune. Grci bi, drugim rečima, i jare i pare. A to ne biva, kao što lepo kaže narodna poslovica.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...