Izvor: Politika, 07.Sep.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sokrates Kokalis mi je „poklonio” Akropolj
Nekad novinar Radio Beograda a sad filmski producent priča o izbegličkim danima u Grčkoj, brošuri „Srbi u grčkom sportu”, filmu „Montevideo, bog te video” i novom filmu o košarkašima „Bili smo prvaci sveta”
Zvonimir Šimunec (61) i njegova supruga Majda (53) bili su novinari Radio Beograda, a sad su, već 20 godina, uz posao novinara i slobodni reporteri, filmski stvaraoci, putopisci iz Atine i ostatka Grčke, zemlje u kojoj su, kao izbeglice, započeli novi život. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Drugačiji, ali jednako izazovan i sadržajan kao i u Srbiji koju nisu zaboravili.
Naprotiv. Oni nastoje da svoje dve domovine još više zbliže. Ovoga puta reč je o njihovoj knjizi „Pogled sa Olimpa”, vodiču kroz kolevku civilizacije Evrope. U ovu „grčku avanturu” pošli su s dvoje male dece koja su sad odrasli ljudi: Matija (27) diplomirao je komunikacije i biznis u SAD, a Sofija (23) upravo završava istoriju i međunarodne odnose takođe u Americi.
Kad ste krenuli iz Beograda?
U septembru 1993, zbograta u zemlji u kojoj sam, od idealnog mesta za život, doživeo rastakanje svega, pa i eksploziju nacionalizama. Nisam više mogao ni ljudima u RTS-u da objašnjavam kako to rođeni Leskovčanin ima takvo prezime.
Šta ste učinili?
Krenuli smo „jugom 65” preko mog Leskovca ka Atini. Na kraju su se kočnice izlizale, pa smo Akropolj ugledali uz škripu točkova, ali i uz olakšanje da je pred nama period normalnog života u toku koga ću moći da se ostvarim kao čovek koji će izvesti svoju decu na pravi put.
S koliko para ste krenuli?
Nešto malo smo uspeli da uštedimo, a moj drug Pera i kum Vlada su nam pozajmili po 5.000 maraka.
Ko vam je pomogao u Atini?
Moj školski drug Miša iz Leskovca. Našao mi je stan u zgradi u kojoj je živeo. Preko puta je škola u koju smo upisali sina. Tu je i fudbalski stadion lokalnog kluba, gde sam trčeći „ubijao” krugove, ne bih li glavu navikao na drastičnu promenu.
Kako vas je dočekala Grčka?
Grci su bili veoma blagonakloni prema ljudima koji su dolazili s naših prostora. Nije bilo kafića u Glifadi a da za šankom ili stolom nije bilo naših. I u najboljim košarkaškim i fudbalskim klubovima igrali su naši igrači, a najcenjeniji treneri su bili: Ivković, Bajević, Đurović, Šakota, Toza Veselinović, Maljković...
I kako ste se osećali?
Osećao sam ponos što igramo tako važne uloge u zemlji koja je uzletala ka svojoj evropskoj renesansi. Početak je bio u vedrom duhu, a kasnije se sve to pretvorilo u oluju i grčki ekonomski brodolom.
Zašto se dogodio brodolom?
Opšti zanos kreditima koji su se dobijali na „časnu reč”. Ali, za došljake su važila druga pravila. Moj spasilac je bio Dušan Osmanagić, trener grčkih stonotenisera. Njihov savez je bio bez novca. Predložio sam im „uvoz” dvojice rumunskih igrača koji su dobili grčke pasoše i osvojili evropsku medalju. Novine su bile pune njih. Osmanagić je proglašen za najboljeg trenera sveta. A i ja sam zaradio neke pare, upoznao važne ljude i postavio svoje temelje za buduće grčke godine.
Kad ste „ušli” u film?
Bilo je to 1995. kad sam bio producent prvog grčko-srpskog filma „Balkanska pravila” Darka Bajića. Glavnu ulogu je imala lepa Grkinja Anđela Gereku, a uz nju Lečić, Ristovski, Berček, Ana Sofrenović. Snimali smo u rajskom gradiću Agios Nikolaos na Kritu. Naočita Anđela, koja je kasnije bila ministarka turizma u grčkoj vladi, očarala je muški deo ekipe, pa se i danas prepričavaju te lepe epizode.
Ko vam je bio sponzor?
Sokrates Kokalis, najbogatiji Grk i vlasnik Sportskog društva Olimpijakos. Kod njega me je odveo Duško Bajević, trener fudbalera tog kluba. I to je bilo presudno. Kokalis me pitao: „Šta očekuješ od mene?” Rekao sam: „Novac da završimo ’Balkanska pravila’, prvi grčko-srpski film.” I dogovorili smo se. Tražio sam 20 odsto više novca od planiranog, a on je to rutinski smanjio za 30 odsto, objašnjavajući da je jedno od balkanskih pravila da nikada ne plati prvu cenu. Kad sam se pozdravio sa Kokalisom osećao sam se kao da mi je poklonio Akropolj.
Šta ste potom radili?
U sopstvenoj produkciji Majda i ja smo počeli rad na seriji dokumentarnih emisija „Grčka – Evropa na Balkanu”, pa „Šesti olimpijski krug” i sad „Pogled sa Olimpa”. Možda sam subjektivan, ali verujem da je to dragocenih stotinak epizoda o tako bliskoj zemlji.
Čime se ponosite?
Projektom brošure „Srbi u grčkom sportu”. Tu su predstavljeni svi srpski treneri i igrači koji su podigli kvalitet grčkog sporta do evropskih visina. Jesu Grci to platili, ali novac nije uvek pretpostavka za uspeh. Ukupno 28 trenera i igrača predstavljeno je u publikaciji koju sam napisao, uz pomoć saradnika. Sve to je lepo filmovano u istoimenom dokumentarnom filmu Ivice Vidanovića.
Šta je još za ponos?
Osnivanje producentske kuće „Intermedija netvork”, u kojoj smo snimali TV serije i filmove, a 2008. film i seriju „Montevideo, bog te video”. Producent Dejan Petrović i ja smo se dogovorili da svaki naš projekat mora da bude više od filma, da gledaocima ponudi lepotu, dobre emocije, razloge da se oseti ponos zbog onoga što su uradile prethodne generacije. Iako je već istoimena knjiga Vlade Stankovića bila dragocena kao svedočanstvo o najvećem uspehu fudbala sa ovih prostora, inicirao sam da društveni aspekt onog vremena u Beogradu bude jednako važan segment filma.
Šta sad radite?
Slična situacija je i s novim projektom, koji ima dvostruko više potencijala od „Montevidea”. Upravo promovišemo dokumentarni film o našim košarkašima, praćen izložbom „Bili smo prvaci sveta” na Evropskom prvenstvu u Ljubljani, a kroz dva meseca počinje snimanje i igranog filma sa istim naslovom.
--------------------------------------------------------
I Kinezi vole „Montevideo”
U čemu je sve značaj „Montevidea”?
„Montevideo” je nadmašio sva očekivanja. Kineska državna televizija uvrstila ga je u selekciju najboljih filmova i emitovala u udarnom terminu. I po Kinezima značaj „Montevidea” je u tome što – vraća osmehe na lica milionima gledalaca. Uliva optimizam i nadu, a i podseća nas na srećnija vremena.
Slavko Trošelj
objavljeno: 08.09.2013.
Pogledaj vesti o: Grčka
