Izvor: RTS, 21.Feb.2012, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slamka spasa za Grčku
Ministri finansija evrozone, posle 13 sati pregovora, odlučili da vladi u Atini odobre dodatnih 130 milijardi evra. Grčka ima zadatak da do 2020. godine smanji dug.
Kako je vlada u Atini učinila sve što je traženo, usvojivši konačan paket oštrih mera štednje, stigla je i dugo najavljivana nagrada. Ministri evrozone većali su 13 sati i odlučili da spreče bankrot svoje članice.
Svesni dosadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << napora grčkih građana ističu da je neophodno i dalje zalaganje svih sfera grčkog društva. Pre svega, dodatno rezanje javne potrošnje.
Predsednik evrozone Žan-Klod Junker kaže da će Grčka do 2020. godine morati da smanji svoj dug na najviše 121 odsto bruto domaćeg proizvoda. "Narednih dana, privatni sektor Grčke pokrenuće razmenu obveznica", navodi Junker.
Grčka je u proleće 2010. dobila prvi paket pomoći od Evropske unije i MMF-a od 110 milijardi evra. "U protekle dve godine i ove noći, shvatio sam da je ovo maraton, a to je grčka reč. Na kraju smo ipak postigli dogovor", opisao je pregovore komesar EU za ekonomiju Oli Ren.
"Time će se suštinski smanjiti dugovanja Grčke i pomoći reforma njene ekonomije, kako bi se oživela privreda i obezbedila nova radna mesta", naveo je Ren.
Premijer Grčke, Lukas Papadimos, ponovo je pregovarao s predstavnicima grčkih privatnih kreditora o otpisu stotinu milijardi evra duga, koji je dostigao 160 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Međunarodni monetarni fond pohvalio je napore Atine u reformisanju privrede. "MMF će sve usvojene dogovore razmotriti u drugoj nedelji marta pred svojim odborom koji će odlučiti u kojoj meri će doprineti programu pomoći Grčkoj'', rekla je šefica Fonda Kristin Lagard.
U Briselu je zatraženo da Evropska unija i MMF uspostave stalnu kontrolu nad odlukama grčke vlade o prihodima i javnoj potrošnji. Pojedini analitičari pitaju - kome ide novačana pomoć, Grčkoj ili poveriocima.
Tvrde da su maratonski pregovori dokaz da je reč o krizi upravljanja na globalnom nivou, odnosno krizi finansijskog kapitala koji ne poznaje državne granice.
