Izvor: Blic, 05.Nov.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sigurnost valute utiče na izbor štediša

Centrala naše banke u Grčkoj nije tražila da povučemo novac iz Srbije. Ne izbegavamo da realno sagledamo situaciju, a banke, naročito grčke, pa i austrijske i italijanske, došle su ovde i pokrenule svoje poslovanje na veoma dug period, a ne samo za danas, kaže u razgovoru za „Blic” Panagiotis Vlasiadis, predsednik Izvršnog odbora „Alpha bank”.

Poslednjih mesec dana izražena je tražnja banaka i privrede za evrom i njegovo jačanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Koji je vaš komentar?

- Domaće međubankarsko tržište deviza nikada nije bilo veliko, kao ni iznosi trgovanja. Postoji razlog za to. Razvoj kreditnog portfolija mnogih banaka na ovom tržištu nije bio, da tako kažem, potkrepljen rastom depozita, stoga su banke iz inostranstva pozajmljivale novac od svojih matičnih banaka. To je bio priliv novca koje su banke koristile da bi finansirale kredite, tako da nije bilo nikada prevelikog viška stranih sredstava kojim bi banke mogle međusobno trgovati. Verujem da je ovo jedno privremeno stanje koje ne može da traje večno, a kako se sigurnost u sistem bude vraćala, tako će međubankarsko tržište ponovo početi da funkcioniše. Vremenom će se i normalizovati.

Ova nedelja je u znaku štednje, u kojoj biste valuti preporučili građanima Srbije da štede, šta im je isplativije?

- Postoji tendencija kod građana da štede u valuti za koju smatraju da je otpornija i jača. Ne mislim da je uputno da bilo koja banka da preporuku građanima u kojoj valuti da štede, već valuta depozita treba da bude ona za koju se svaki građanin pojedinačno odluči, a na osnovu sigurnosti. „Alpha bank” u svojoj ponudi ima štednju i u evrima i u dinarima. Naša štedna ponuda je transparentna i razumljiva. Svaki klijent je poseban na svoj način, on ima svoje planove za budućnost i štedi sa određenom namenom. Za nas je bitno da budemo spremni da izađemo u susret našim štedišama za svrhu koju štede.

Kako biste onda prokomentarisali paniku koja je zahvatila štediše, pa su pojedini razročavali svoje uloge?

- Put informacija na srpsko tržište, a u vezi sa finansijskom krizom koja se dešavala širom sveta, po mom mišljenju, bio je usmeren na pogrešan način, jer je predstavljeno da će sve to imati direktnog uticaja na Srbiju. Naš bankarski sektor je veoma likvidan, a to je osigurano obaveznim rezervama. Takođe, banke kod nas imaju mnogo više kapitala nego mnoge druge s kojima su ih poredili. Ne vidim zašto bi ljudi imali bilo koji razlog za nepoverenje u ovaj sistem, gde su pravila koja se tiču likvidnosti veoma stroga. Pitanje je trenutka kada će se poverenje povratiti. Moram da naglasim da su ovog puta, za razliku od prošlosti, stvari mnogo drugačije. Banke koje su sada ovde nisu one koje su tada poslovale.

Ali negativno iskustvo je ono što ljude čini opreznim i bojažljivim. Da li smo mi u takvoj situaciji da se može desiti hiperinflacija?

- Apsolutno nismo, jer je ekonomija Srbije sada fundamentalno drugačija nego što je bila ranije.

Možete li se naći u koži građanina Srbije koji želi da kupi stan u sadašnjoj situaciji kada svi govore o pojeftinjenju nekretnina i poskupljenju stambenih kredita i kada pojedine banke ukidaju stambene zajmove u francima?

- Za dugoročne kredite je sigurno da u toku otplatnog perioda kamatne stope neće ostati iste. U dužem periodu, isto tako izbor valute postaje irelevantan. Neko bi sad rekao „pa vidi šta se dešava u poslednjih mesec, dva, tri sa referentnim kamatnim stopama u Evropi”, ali to je suviše kratak period da bi se doneo zaključak. U svakom slučaju, ne bi trebalo razmišljati o zaduživanju u nekim valutama koje nisu direktno povezane sa evrom, treba uzeti kredit u valuti gde ćete se osećati sigurno.

Recimo, krediti bez indeksacije, dinarski stambeni zajamovi, ali njih još nema?

- Možda nije moguće u ovom trenutku, zato što nema dugoročne štednje u dinarima, ali se nadam da će dinarski stambeni krediti u budućnosti biti dostupni.

Nastavak na Blic...