Izvor: Danas, 10.Feb.2015, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šanse su 22,5 odsto da Grčka napusti evro
Beograd - Niko u ovom trenutku ne može pouzdano da kaže kako će se razmrsiti klinč u koji je upala Grčka sa svojim evropskim partnerima i međunarodnim kreditorima. Grčka na jednoj strani i Brisel predvođen Nemačkom na drugoj strani trenutno su na svojim najtvrđim pozicijama.
Evropska turneja grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i ministra finansija Janisa Varufakisa nije ispala naročito uspešna. A relaksiranju odnosa između Grčke i njenih međunarodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kreditora nije doprinelo ni poslednje obraćanje grčkog premijera Aleksisa Ciprasa grčkom parlamentu, mada je Cipras, ničim potkrepljeno, najavio da računa da će do velikog usaglašavanja stavova među njima doći za 15 dana.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji se smatra ključnom figurom sa evropske strane, odlučno je rekao „ne“ zahtevu Grčke za otpis duga, i sama Grčka je takav zahtev prestala da pominje. Ali Grčka je rekla odlučno „ne“ nastavku programa pomoći EU kojim rukovodi takozvana Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond), ali je druga strana predvođena Nemačkom još snažnije stala iza svog zahteva da se taj program, kao uslov svih uslova, nastavi.
Kako je neposredno posle Ciprasove izborne pobede zaključila većina trezvenih analitičara, i dalje su najveći izgledi da Grčkoj ne bude odobren direktan otpis dela duga (ukupno 320 milijardi evra), nego da joj bude odobreno produžavanje roka otplate. Evropski zvaničnici napominju da je kamata na kredite koje sada plaća Grčka već veoma niska (niža od one koju plaća Nemačka), ali se ni snižavanje te kamate, kao mogući ustupak, ne isključuje.
Mada su, neposredno posle grčkih izbora, izgledi da Grčka u kratkom ili srednjem roku izađe iz evrozone ocenjivani kao vrlo mali, uvek veoma oprezni Nemci sada kalkulišu i sa mogućnošću da se to desi već u narednih 12 meseci. Pozivajući se na redovnu anketu među 1.000 ulagača i institucionalnih investitora na bazi koje se formira takozvani Euro-Break-up-Index, Fankfurter algemajne cajtung (FAZ) navodi da se izgledi da Grčka u narednih 12 meseci napusti evrozonu ocenjuju sa 22,5 odsto.
Stručnjaci koje je konsultovao list nastoje da predvide šta bi se sve moglo događati posle takvog velikog prekida, pa čak daju i dosta uvereno jedne, a dosta oprezno druge savete ulagačima. Tako se kao nesumnjiva posledica Grexit-a navodi rast cene zlata i bekstvo kapitala iz evra, pa se dosta slobodno investitorima savetuje da već sada kupuju zato i investiraju u obveznice u švajcarskim francima, ali i noveškim i danskim krunama.
Poznavaoci tržišta ne mogu sa velikom pouzdanošću da predvide kako bi se na kurs evra prema dolaru odrazili konkretniji pokazatelji izlaska Grčke iz evrozone ili sam taj izlazak, ali uglavnom veruju da bi evro u trenutku velikog prekida izgubio na vrednosti, a na srednji rok ojačao. Kretanja na svetskim berzama analitičarima trenutno ne pomažu, s obzirom na to da su berze uglavnom opušteno reagovale na dosadašnje događaje u Grčkoj, sem atinske, koja je za poslednjih šest meseci izgubila na vrednosti oko 40 odsto.
E tu analitičari nisu investitorima od velike pomoći: oni na koje se poziva FAZ, kao Alan Zlatar iz kuće Vontobel smatra da se u slučaju Grexit-a može računati sa bankrotima mnogih grčkih firmi. Iako neke izvozničke, kao Titan cement, mogu profitirati, negativni uticaju na ukupno stanje tržišta grčkih akcija biće preovlađujući, smatra Zlatar, i savetuje da se te akcije u očekivanju Grexita-a ne kupuju.
Zanimljivo da je pre desetak dana na svom predavanju u Londonu sasvim suprotno savetovao Robert Šiler koji je 2013. dobio upravo Nobelovu nagradu za ekonomiju za svoje modele ponašanja pri turbulentnim kretanjima kurseva akcija. „Sad investirati novac u Grčku može na prvi pogled da se učini lošim. Ali kursevi grčkih akcija niži su nego bilo šta što sam ja dosad u SAD video. To govori u prilog jednom spektakularnom investiranju“, uveren je Šiler.
U svakom slučaju, analitičari upozoravaju da veliki institucionalni investitori imaju specijalne proizvode za učešće u spekulacijama u ovako turbulentnim događajima, kakvo bi grčko napuštanje evrozone moglo da bude, dok se za male ulagače „ne vidi nijedna smislena mogućnost za implementaciju kratkoročnih strategija“.
Pogledaj vesti o: Grčka
