Izvor: Blic, 26.Mar.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit EU u senci „grčke tragedije“
Francuska i Nemačka su juče, prvog dana samita EU u Briselu, postigle dogovor o planu finansiranja Grčke, članice najteže pogođene krizom, koji obuhvata i pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Zvaničnici u Briselu kažu da će paket mera vredeti 23 milijarde evra.
Francuska navodi da će postojati "veoma precizni uslovi” po kojima će 16 zemalja evrozone moći da intervenišu da bi pomogle Grčkoj. Predviđeni su i koordinirani bilateralni zajmovi, i krediti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << MMF.
Jorgos Papandreu, grčki premijer, izjavio je po dolasku na samit da cilj svih mera treba da bude „jačanje evrozone, jačanje i stabilizovanje evra kao valute".
Nemačka je blokirala prethodne pokušaje da se uoči samita EU organizuje sastanak lidera evrozone na kojem bi se raspravljalo o krizi koja je već krštena kao „grčka tragedija". Merkelova strahuje da se nastojanja da se pomogne Atini ne završe time što će paket mera finansirati isključivo EU.
Merkelova je uoči samita u Briselu najavila da će zatražiti kombinovanu pomoć Grčkoj i izjasnila se protiv davanja konkretnih obećanja ovoj zemlji koja je u teškoj finansijskoj krizi.
U govoru u Bundestagu Merkelova je navela da Berlin smatra da bi pomoć Grčkoj trebalo da pruže i MMF i zemlje članice evrozone, ali je rekla da bi EU trebalo da postigne samo načelni dogovor i utvrdi proceduru za slučaj da bude nužna pomoć Grčkoj da bi izbegla državni bankrot.
„Založiću se snažno da odluka o istovremenom angažovanju MMF i bilateralnoj pomoći bude doneta. Nemačka vlada će po tom pitanju tesno sarađivati sa Francuskom", rekla je Merkelova.
Pitanje načina pomoći Atini izazvalo je neslaganja između Berlina i Pariza, dva glavna centra EU, ali je u sredu Francuska omekšala svoje protivljenje finansijskoj ulozi MMF u spasavanju Grčke iz krize, uprkos tome što je Evropska centralna banka upozorila da bi time mogao da bude ugrožen evro.
„Ukoliko se bude MMF umešao, stvorila bi se slika o evru kao valuti koja može da opstane samo uz pomoć sa strane", tvrdi Lorenco Bini Zmagi, član izvršnog odbora Evropske centralne banke.
Gi Ferhofštat, bivši premijer Belgije, kazao je juče da su izjave evropskih lidera o načinima pomoći Grčkoj u poslednja četiri dana pobudile više antievropskog raspoloženja nego što su to uspeli svi evroskeptici.
Zvaničnici EU razmišljaju i o stvaranju jednog evropskog mehanizma za ubuduće „rano uzbunjivanje" i pružanje finansijskog jemstva i sredstava onoj članici „evrozone", koja bi krenula u probleme s budžetskim ili javnim deficitom, a što ugrožava „pakt stabilnosti" zajedničke evropske valute. S obrazloženjem da se ne može dozvoliti da „neko troši i pravi dugove bez pokrića" a da to evropski partneri plaćaju, Nemačka se protivi odluci da se odmah obećaju desetine milijardi evra Grčkoj kojoj preti obustava plaćanja, državni bankrot, ako u idućih mesec-dva ne dobije svež novac
Evropski monetarni fond
Merkelova je, štaviše, zatražila da se stvori poseban Evropski monetarni fond koji bi se suprotstavljao pokušajima da se, što je jasno bilo u slučaju Grčke, smišljeno i tajnim dogovorom svetskih špekulanata napadne neka država ili veliki bankarsko-finansijski sistem s ciljem da se spekulacijom preko noći zarade milijarde evra ili dolara. Berlin traži da se ubuduće strogo nadzire mehanizam stabilnosti evra.
Plan Eštonove za diplomatiju EU
Ketrin Ešton, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, izložila je juče plan za novu diplomatsku službu EU, nakon što je joj je Evropska komisija odobrila nadležnost nad glavnim delovima budžeta za razvoj Unije vrednog više milijardi evra.
U predlogu Eštonove na 12 stranica, u koji su uvid imali mediji u Briselu, ona nudi kompromis prema kojem bi Evropska služba za spoljne poslove (EAS) imala odgovornost nad strateškim odlukama, uključujući i koliko novca zemlje u razvoju i regioni mogu dobiti od EU, dok se očekuje da će Evropska komisija sprovoditi finije detalje politike.
Eštonova ističe da bi svaki predlog EAS trebalo da bude pripremljen pod direktnim nadzorom i vođstvom Andrisa Piebalgsa, komesara za razvoj EU. Očekuje se da će Štefan File, komesar za proširenje EU, imati neka ovlašćenja za odluke o pomoći u vezi sa zemljama u istočnoj Evropi i Sredozemlju.
