Izvor: Politika, 12.Sep.2015, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa usponom Korbina, Britanija pocrvenela
Veteran među laburistima, pacifista i zakleti levičar probudio mlade u Britaniji i uneo novu energiju u posustali levičarski pokret u Evropi
Uspon Džeremija Korbina u vrh britanske opozicije ulio je novu energiju posustalim buntovnicima širom Evrope. Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija, podsetio je da je svojevremeno sa Korbinom učestvovao u demonstracijama protiv Margaret Tačer i rekao da će se sa njim već u ponedeljak sastati na londonskoj konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povodom katastrofalnih posledica politike stezanja kaiša. Pablo Iglesijas, predvodnik španske partije Podemos, očekuje da će novi lider laburista postati saveznik u borbi za novu i drugačiju Evropu. A Džulijan Asanž, osnivač „Vikiliksa”, savetuje ga da malo spusti ton kad govori o izlasku Britanije iz NATO-a ili kad osuđuje vojne intervencije po svetu, jer to može da mu ugrozi položaj. Asanž je inače još zatočen u ambasadi Ekvadora u Londonu i ne može kao svaki normalni azilant da otputuje u Kito, jer postoji opasnost da bude izručen Americi, gde ga čeka sudski proces i možda najgora kazna.
Svoj trojici je posle pada Sirize neophodan jedan novi dosledniji Cipras, a činjenica da se on pojavio baš u Londonu, centru finansijske moći i bankarskih transakcija, budi novi entuzijazam za promene u Evropi.
Da sadašnje stanje nije sveto pismo i da je moguće menjati i unutrašnju i spoljnu politiku, veruju i mladi ljudi, čija je politička apatija s izlaskom Korbina na glavnu scenu kao rukom odnesena. U poslednja dva meseca Laburistička stranka primila je najmanje sto hiljada novih članova, što se retko dešava jednoj opozicionoj partiji, pogotovo što su parlamentarni izbori tek prošli i što je nova šansa da se dođe na vlast tek za pet godina.
Na poslednjem skupu pred današnje objavljivanje rezultata, Korbin je govorio 33 minuta. Gromkim aplauzima pozdravljeni su naročito Korbinovi pozivi na kompletno nuklearno razoružanje i na momentalno odustajanje Velike Britanije od bombardovanja po svetu. Britanija ima moralnu obavezu da se oslobodi nuklearnog arsenala, uzvikuje ovaj veteran pacifizma, koji traži da njegov partijski kolega i bivši premijer Toni Bler odgovara što je Britaniju uveo u rat protiv Iraka i što je tvrdio da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje iako je znao da je to laž. Korbin se ne usteže ni kad govori o izbeglicama, temi koju pred izbore većina etabliranih političara gura pod tepih. Levičar poziva Britance da im pruže ruku i pozdravlja ga oduševljena masa ljudi.
Ne samo Toni Bler već i gotovo svi laburisti iz prve postave zatečeni su Korbinovim izbijanjem u prvi plan. Šezdesetšestogodišnji poslanik Islington norta do pre tri meseca važio je za potpunog autsajdera. Kao predstavnik „tvrde leve linije”, od početka do danas nije nijednom odstupio od svojih principa i zbog njih je mnogo puta prekršio partijsku disciplinu, glasajući protiv predloga koje je gurala njegova stranka u parlamentu. Izrazito je skroman, ne vozi kola, ne troši ni peni iz državnog budžeta za parlamentarne izdatke, nije pohađao ni Oksford ni Kembridž, što je nepisani uslov za napredovanje u engleskoj političkoj ili novinarskoj karijeri.
Protivnici mu priznaju da je drukčiji od svih ostalih i da govori jasno i otvoreno, što privlači narod, radničku klasu, mlade. Ali smatraju da su „korbinisti” ljudi koji glasaju srcem, a ne glavom. Za ova tri uzbudljiva meseca mediji i glavni laburisti, koji su svoju politiku još od Tonija Blera nastojali da pridruže centru, pa čak i desnici, neprekidno su upozoravali kako će izbor Korbina na čelo stranke značiti izbor „prevaziđene ideologije”, koja će opoziciju odvesti u propast. To nije pomoglo, što su više zastrašivali članstvo i nipodaštavali svog partijskog kolegu, to je broj ljudi oko Korbina sve više rastao, a aplauzi su postajali jači.
Tek pred kraj kampanje protivnici su se okomili na Korbinove „prijatelje” po svetu.
Korbin je kao predsednik Koalicije za zaustavljanje rata mnoge organizacije „diplomatski” nazivao svojim prijateljima. Svojevremeno je to bio Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele, koji je u Britaniji tada još važio za terorističku organizaciju. Korbin izaziva buru negodovanja kod izraelskog lobija kada članove Hamasa i Hezbolaha naziva prijateljima. U parlamentu je pohvalio novinara Džona Pildžera i složio se sa njegovim rečima o ogromnim žrtvama „humanitarne invazije” na Kosovu 1999, za koju NATO i SAD nikad nisu dobili saglasnost UN. Imao je razumevanja za Putina i upozoravao NATO da ne steže obruč oko Rusije. Sve su to gresi koje mu spočitavaju etablirani političari u obe stranke. Ali za masu običnog sveta, razočaranog u dosadašnju spoljnu politiku čijih su posledica danas očevici, Džeremi Korbin je jedinstven baš zbog toga što traži oštar zaokret i u tom pogledu.
Da li se posle svega ovoga može poverovati da će ovakav čovek, spreman da preokrene laburiste naglavačke i da u britansku politiku uvede jaku opoziciju, zaista danas postati predsednik laburista, kao što govore sve prognoze i ispitivanja javnog mnjenja.
Juče po podne stigla je vest da je Sadik Kan izabran za kandidata laburista koji će sledećeg proleća učestvovati u trci za gradonačelnika Londona. Britanski Pakistanac bio je jedan od 36 parlamentaraca koji su nominovali Džeremija Korbina za kandidata za predsednika Laburističke stranke. Mediji su izbor Kana protumačili kao siguran znak da je najveća opoziciona stranka skrenula ulevo i da Džeremi Korbin danas postaje predsednik Laburističke partije, koja se vraća svojim korenima. Za to su zaslužni novi mladi članovi, koje je čovek bez oksfordske diplome uspeo da ubedi da je promena moguća.
Pogledaj vesti o: Grčka
