Izvor: B92, 09.Mar.2012, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa evrozonom propada i Bundesbanka
Berlin -- Ukoliko dođe do kolapsa evra, Bundesbanka će biti u dugu od 500 milijardi evra, što je veći iznos nego ceo nemački godišnji budžet.
Ovu tajnu nemačke nacionalne banke otrkiro je ekonomista Hans Verner Sin, a prenosi Špigel.
Iako je Hans-Verner Sin direktor uglednog minhenskog instituta Ifo, niko mu nije verovao kada se prvi puta oglasio autorskim tekstom u Frankfurter Allgemeine Zeitung u kojem je upozorio da bi raspad evrozone značio i neverovatno teško >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << situaciju za nemačku narodnu banku, Bundesbank.
U praksi to funkcioniše na sledeći način, objašnjava Sin u Špigelu: ako grčka kompanija kupi nemački kamion, lokalna grčka banka taj novac šalje u nemačku banku koju koristi proizvođač odnosno trgovac kamiona. Uplata se odvija preko centralnih banaka Nemačke i Grčke, što stvara dug - unutar spomenutog TARGET2 sistema - grčke centralne banke prema ECB-u, ali istovremeno i potraživanje Bundesbanke prema ECB-u. Spomenuti se disbalans izjednačavao u vremenu pre krize tako što bi grčka banka posudila novac direktno od nemačke, što danas više nije opcija.
Sin u nemačkim ekonomskim krugovima ima reputaciju nekog ko je uvek spreman na gostovanje u talk šou, s nekoliko kontroverznih izjava na lageru.
Zbog toga je prva reakcija struke na njegove tvrdnje, zasnovane na vrlo komplikovanim ekonomskim promišljanjima, bilo potpuno odbacivanje, a takvom stavu je svakako potpomogla i reakcija Bundesbanke, koja je celu priču odlučno demantovala.
Kolege Sina su tvrdile kako preteruje i pogrešno tumači brojke, vođen željom za pojavljivanjem u medijima.
To je bilo pre nekoliko nedelja. Danas su kritičari utihnuli, Evropska centralna banka pak priznala da Sinova interpretacija i nije potpuno pogrešna, dok se anonimno oglašavaju univerzitetski profesori ekonomije, s konstatacijama poput da je 'Sinova analiza briljantna'.
A ona upozorava na to da će se Bundesbank u slučaju najcrnjeg scenarija - dakle potpunog raspada evrozone - naći s računom od 500 milijardi evra koji će morati da plate. Kako i čime nije jasno, s obzirom da je reč o iznosu koji je veći od celokupnog nemačkog godišnjeg budžeta.
Kako je to uopšte moguće, ekonomskim laicima nije jednostavno objasniti.
Sin objašnjava da mu je prvi trag ove kompleksne slagalice otkrio nekadašnji guverner Bundesbanke Helmut Šlesinger, upozorivši ga 2010. na u dokumentaciji zakopan podatak da Bundesbank ima oko 300 milijardi evra potraživanja u odnosu na ostale centralne banke država evrozone.
Hans-Verner Sin se prvo obratio Bundesbanci za objašnjenje, koja mu je odgovorila da su to 'irelevantne brojke'.
Sin se ipak nedeljama posvetio istraživanju, razgovarao s kolegama i predstavnicima drugih centralnih banaka 17 zemalja koje čine evrozonu, te je došao do zaključka da je u sistemu od početka ekonomske krize 2007. nastao zabrinjavajući disbalans.
Naime, u sistemu naplate i potraživanja unutar evrozone tokom proteklih pet godina su se stvorila nenaplaćena potraživanja: centralne banke Italije, Španije, Grčke, Irske i Portugala imaju deficit od preko 600 milijardi evra, dok se onaj Bundesbanke u međuvremenu popeo na 498 milijardi evra. I raste.
