Izvor: Kurir, 05.Jul.2010, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STRANCI VOLE OPANKE
Grci, Italijani i Rusi ne pitaju za cenu, a kosooki broje svaki dinar, kažu prodavci suvenira na Kalemegdanskoj tvrđavi
Beograd je u proteklih nekoliko godina postao prava meka za strance. Knez Mihailovom ulicom više nego ikad dosad mogu se čuti engleski, španski, pa čak i japanski...
Sem naših lepih devojaka, kako kažu turisti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ono što požele da ponesu kući svakako su suveniri koji se prodaju duž cele ulice, ali i na Kalemegdanu. Opanci i narodna nošnja, buklije i čuture, hekleraj i gunjevi najčešće zapadnu za oko turistima.
- Opanci su me fascinirali, jer tako nešto ne postoji u Americi. A i cena im je veoma povoljna, s obzirom na to da su od prave kože. Kupio sam dva para. A dvoumim se da li da kupim i ove zimske sa krznom - kaže Majk P., koji je u Beograd došao čak iz Bostona.
Prodavci tvrde da je gužva najveća od osam do deset ujutru, kada se oko njihovih tezgi sjate turisti koji pristižu sa brodova.
- Ima ih iz svih krajeva sveta, al’ najviše je Grka, Italijana i Rusa. Oni su ujedno i moje najbolje mušterije jer su široke ruke, kao i mi. Ako im se nešto svidi, ne pitaju za cenu. S druge strane, Britanci i Nemci broje svaki dinar. Ipak, najveće štekare su kosooki – Japanci traže da im se kusur vrati u dinar i ne kupuju ništa skuplje od priveska - priča Radmila Devrnja, koja radi za tezgom etno suvenira na Kalemegdanu već četiri godine.
Gospođa koja prodaje miljee na tezgi pored kaže kako se strancima mnogo dopada naša etno kultura i kako joj najbolje idu košulje koje podsećaju na našu narodnu nošnju.
- Traženi su i heklani stolnjaci, rukavice i kape. Nekad mi i naručuju nekoliko dana unapred. Evo, na primer, sada heklam nešto za jednu Italijanku, koja redovno pazari kod mene. Volim da svoju zemlju predstavim na što bolji način, pa im skoro uvek dam i „prezent", kako oni kažu. Oni počnu da me ljube, da se zahvaljuju, ne mogu da veruju da su nešto dobili za džabe. Ne shvataju oni da nisu pare sve na svetu - priča gospođa koja već osam godina prodaje hekleraj na svoj tezgi na Kalemegdanu.
Ona tvrdi kako je strancima naročito zanimljivo to što ona hekla na licu mesta, pa je često zamole da im pokaže kako se to radi.
- Stanu ovde pa se slikaju sa mnom. Nude mi novac za slike. Naravno, nikad ne uzmem. Pre neki dan dve Amerikanke su me molile da ih naučim da heklaju - kaže kroz smeh ova gospođa.
S. Bosanac - N. Raković
Kriza smanjila pazar
- Najviše ih ima od osam do deset ujutru. Ipak, da je svetska kriza, oseti se po mom pazaru. Nekad sam zarađivao i do 15.000 dinara dnevno, dok ove sezone svega 5.000 na dan. Strancima se mnogo dopadaju naša kultura i tradicija. Ipak, najčešće odreše kesu za najjeftinije stvari, kao što su magneti ili čuture, koje su oko 200 dinara. Kad je nešto skuplje, odmah počnu da se cenkaju. Nekad im spustim za koji dinar - tvrdi jedan od prodavaca.
Tito najprodavaniji
- Najbolje idu ove majice i šolje s Titovim likom. To najčešće kupuju ljudi iz dijaspore. Izgleda da ima mnogo jugonostalgičara! Prodaju se i buklije za svadbe, ali i kao suveniri - kaže jedan od prodavaca na Kalemegdanu.
Pogledaj vesti o: Dinar
