Izvor: Vostok.rs, 04.Jun.2013, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska Atina
04.06.2013. -
Voleti Rusiju, ne zaboraviti njene duhovno-kulturne tradicije i očuvati ruski jezik, pozvao je patrijarh Kiril sunarodnike, koji žive u Grčkoj. Tokom svoje nedeljne posete pravoslavnim svetinjama te republike, prvojerarh RPC je posetio Sveto-Trojicki hram u Atini i razgovarao s parohijanima.
Atinsku crkvu Svete Trojice danas, kao i pre sto pedeset godina, nazivaju ruskom. Bez obzira na to što danas hram spada u duhovnu jurisdikciju Eladske pravoslavne crkve, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << upravo on je centar ruske kulture savremene Atine. Sveto-Trojicka crkva je sagrađena u 11. veku, od sredine 19. veka ona je tesno povezana s ruskom duhovnošću, ispričao je u intervjuu radiokompaniji «Glas Rusije» nastojatelj hrama jerej Aleksandar Nosevič.
- U 19. veku, kada je Grčka bila oslobođena od Osmanske imperije, ruski arhimandrit Antonin Kapustin je obnovio hram. On je bio ovde nastojatelj tokom 10 godina i bio na čelu ruske duhovne misije, koju je osnovao u Grčkoj 1833. godine imperator Nikolaj Prvi. Važan događaj u istorijatu ovog hrama je postao brak grčkog kralja Georga Prvog i ruske kneginje Olge Konstantinovne Romanove, sestra od strica ruskog imperatora Aleksandra Trećega, koja je postala kraljica svih Grka. Ona je često posećivala ovaj hram, učestvovala u bogosluženjima. Ona je mnogo učinila radi učvršćenja veza Rusije i Grčke, poklonila hramu ikonu Svetitelja Nikole, koja se čuva tamo i danas.
Posle revolucije 1917. godine i građanskog rata u Rusiji Trojicka crkva je postala utočište za ruske emigrante. Danas, kao i pre sto godina, hram igra svojevrsnu ulogu zavičaja i ruskog doma za sve, ko je stigao u Grčku krajem 1990-ih - početkom 2000-ih godina. Zahvaljujući ovoj sabornoj crkvi stekla sam pravu veru i Boga, priznala je «Glasu Rusije» bivša Moskovljanka, a danas stanovnica Atine Irina Tregub.
- Ovde radim od 1998. godine. U ovu crkvu sam došla nedavno. Ranije sam posećivala različite crkve u gradu, ponekad sam se molila. Međutim, upravo ovde sam stekla svog duhovnog oca i osetila da je tu moj zavičaj. Za nas je od ogromnog značaja podrška ruske crkve. Ovde ima mnogo Rusa, mi se nadamo da će u vezi sa posetom patrijarha Kirila Atini nama će se dodeljivati veća pažnja.
Danas Sveto-Trojicka parohija ujedinjuje doseljenike iz različitih republika postsovjetskog prostora. Bivša stanovnica Belorusije Jelena je upravo zahvaljujući parohiji Trojickog hrama dostojno preživela najteže vreme ekonomske krize u zemlji. Ovamo dolazim svaki dan radi kontaktiranja i podrške, priča žena. Jelena živi u Grčkoj već u toku 14 godina.
- Došla sam ovamo, pročitavši u novinama oglas, u kojem se predlagalo zaposlenje. Međutim, danas je postalo teško da se živi. Posla nema, plate stalno smanjuju. Radim u porodici Grka-penzionera. Već u toku više meseci oni ne dobijaju novac, te nemaju iz čega da mi plate. Danas sam se već navikla na Grčku, smatram je svojom kućom i drugom domovinom.
Svake nedelje Jelena gleda TV programe s patrijarhom Kirilom. «Meni se mnogo dopada ono, što on kaže i čini. Zato je za mene posebna sreća da ga vidim u Atini», - kažet ona.
Prvojerarh RPC je i pre patrijaršijeg služenja više puta posetio Grčku. Patrijarh Kiril je prilikom susreta sa sunarodnicima u hramu ispričao da je svaki put posećivao Trojicku crkvu.
- Prvi put sam posetio Atinu daleke 1971. godine. Sećam se da je svaki put, kada sam posećivao ovu crkvu broj ljudi unutra je bio različit. Međutim, nikada ranije nisam video toliko sunarodnika, koliko vidim danas. To svedoči da sve više Rusa živi u Atini i posećuje ovaj hram kao istorijsko mesto, mesto gde se okupljaju ruski parohijani.
Prema zvaničnim podacima Svegrčke Federacije društava repatrijanata, danas u Grčkoj ima više od 500 hiljada doseljenika iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Državljana Rusije s ruskim pasošima ima skoro 50 hiljada. To je otprilike 5 odsto ukupnog broja legalnыh imigranata u republici.
Milena Faustova,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Grčka
