Izvor: Southeast European Times, 02.Okt.2012, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi stvarni znaci privatizacije u Grčkoj
U Grčkoj su se napokon pojavili znaci o sveobuhvatnom programu privatizacije koji je pompezno najavljivan, posle tri godine ogromnog duga i razorne krize koja potresa tu istočnomediteransku zemlju.
02/10/2012
HK Canis za Southeast European Times iz Atine -- 2.10.2012.
Prvobitna cifra od 50 milijardi evra prihoda od privatizacije u Grčkoj, koju su prvi put u februaru 2011. pomenuli predstavnici Trojke Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << su zastupali poverioce kojima je Grčka dužna, brzo je napuštena zbog odugovlačenja tadašnje vlade premijera Jorgosa Papandreua pre nego što se raspala u novembru 2011.
Politička nestabilnost koja je usledila i dva kruga opštih izbora, u maju i u junu, na kraju su doveli do formiranja trostranačke vlade premijera Antonisa Samarasa, koja je više puta obećala da će ispuniti, barem delimično, proklamovanu privatizaciju.
Grčki ministar finansija Janis Sturnaras, najuticajniji član Samarasovog kabineta čiji je rad najviše pod lupom, izjavio je da će u septembru privatizacija dostići pun zamah, što je, po njegovim rečima, „znak rešenosti vlade da brzo sprovede taj program privatizacije“.
Trojka želi da Grčka proda ili izda u zakup celine ili nepokretnosti u državnom vlasništvu i tako prikupi 19 milijardi evra, odnosno 24,48 milijardi američkih dolara, kako bi nastavila da dobija finansijsku pomoć. Mnogi analitičari, međutim, kažu da je, imajući u vidu slab dosadašnji učinak Grčke, malo verovatno da će privatizacija biti rešenje za sve probleme.
Agelos Cakanikas, šef odeljenja za istraživanje u Fondaciji za ekonomska i industrijska istraživanja u Atini, kaže da je došlo do kašnjenja zbog dva kruga izbora i letnje pauze i da je zbog toga privatizacija zaustavljena, pa će biti teško ponovo ostvariti zamajac.
„Nije u pitanju koliko će se u samom startu dobiti novca od privatizacije, već koliko će se novca uložiti u novoprivatizovane kompanije“, kaže on za SETimes.
„Ne mislim da će biti nekih ogromnih iznosa, ali moramo da pritisnemo investitore jer nam nije potreban novac, već nova radna mesta. Privatizacija je još jedan fiskalni instrument koji možemo da iskoristimo umesto da stalno smanjujemo plate i penzije“, dodaje on. „U narednih nekoliko meseci biće postignut značajan napredak.“
U četvrtak (27. septembra), grčka vlada je saopštila da prodaje 33 odsto od ukupno 34 odsto akcija koje ima u državnom provajderu igara na sreću OPAP.
Prema nacrtu zakona koji je predložilo ministarstvo finansija, u državnu kasu će se slivati do 30 odsto godišnjih bruto prihoda OPAP do 2020. godine, dok će porez na igre na sreću koje organizuje OPAP biti 10 odsto.
Kompanija trenutno vredi 450 miliona evra na Atinskoj berzi, a prodaja bi u državnu blagajnu trebalo da donese oko 19 miliona evra.
Prema planovima Mumtaza Tahincoglua, predsednika turske federacije za auto trke, u Grčkoj će biti sagrađena staza za formulu 1. [Rojters]
„Činjenica da se OPAP gotovo u celosti prodaje pokazuje rešenost vlade da privatizuje“, kaže Dimitris Mardas, profesor ekonomije na univerzitetu Aristotel u Solunu, a prenosi agencija Rojters.
Na regionalnom nivou, najmanje dve poznate kompanije čekaju na investicije turskih firmi.
Grčko-turski konzorcijum, koji se sastoji of grupe Foli Foli i turske Setur Servis Turistik, filijale ogromne Koc grupe, ubrzano gradi marinu u Mitilenu, glavnom gradu egejskog ostrva Lezbos, pošto je početkom 2012. dobio na tenderu za koncesiju u toj marini, za koju je ponudio 250.000 evra godišnje u narednih 40 godina.
Dva partnera, koji se i jedan i drugi bave bescarinskom prodajom na aerodromima, prvobitno su nastupili kao konkurenti na tenderu za djuti-fri šopove na turskim aerodromima.
Kako se saznaje, konzorcijum će učestvovati na tenderima za još dve marine u Grčkoj, jednu na ostrvu Ios na istočnom Egeju i drugu na jonskom ostrvu Kefalonija.
„Tačno je da kriza pogodila turistički sektor, ali na dugi rok imamo perspektivu. Smatram da će turizam ići napred kako vreme bude prolazilo ... Ako ova saradnja bude uspešna, to će otvoriti put drugim investicijama“, kaže za SETimes Ibraham Tamer Hasimoglu, predsednik grupe za turizam, prehrambenu industriju i maloprodaju Koc Holdinga.
Pored toga, popularna priča o gradnji staze za trke Formule 1 i odabrana infrastruktura za luksuzni turizam na industrijskom području koje je trenutno uglavnom neiskorišćeno zapadno od luke Pirej privukla je još više medijske pažnje kada je Mumtaz Tahincioglu, predsednik turske federacije za auto trke, prošlog meseca posetio Grčku.
Turski biznismen i vozač auto trka sastao se sa predstavnicima opštinskih vlasti i šefom lokalnog konzorcijuma kako bi promovisao tu investiciju.
Prema odredbama plana, koji podržavaju opštine u čijem je vlasništvu zemljište pored luke, cena izgradnje i garancije održavanja gran prija formule 1 bila bi oko 650 miliona evra.
„U ovom odlučujućem trenutku za Grčku, svaki događaj koji bi mogao da popularizuje našu zemlju u inostranstvu i izazove dodatno interesovanje je dobrodošao i mora biti podržan“, rekao je u nedavno objavljenom saopštenju pomoćnik ministra obrazovanja i sporta Kostas Cavaras.
„Mogućnost da se u Drapeconi održavaju trke formule 1 daje nadu u oživljavanje našeg turizma putem obnove ove oblasti. Istovremeno, to će pomoći otvaranje novih radnih mesta i promociju naše zemlje u inostranstvu.“
Veliki napori da se komercijalno iskoriste velike površine neiskorišćenog zemljišta u državnom vlasništvu javili su se u trenutku kada međunarodni mediji javljaju o prodaji ili davanju u dugoročan zakup nekoliko skupih poseda, uključujući i bivše kraljevsko seosko imanje Tatoi, severno od Atine.
Prema pisanju Biznisvika, koji je citirao neimenovanog zvaničnika vlade, planira se i prodaja drugih nepokretnosti, kao što su rezidencija u zapadnom Londonu koju koriste visoke grčke diplomate, osmospratna poslovna zgrada u Briselu, zgrada u baroknom stilu u centru Beograda, kancelarije u Ljubljani i imanje od 80 ari u Nikoziji.
Fond za privatizaciju odobrio je raspisivanje tendera za prodaju provajdera prirodnog gasa DEPA. [Natural Gas Europe]
U energetskom sektoru, fond za privatizaciju odobrio je raspisivanje tendera za prodaju provajdera prirodnog gasa DEPA i povezanog operatera sistema za prenos gasa. Državni udeo od tridesetak odsto u grupi Helenik Petroleum, jedne od najvećih u Evropi, takođe je na prodaju.
Haralambos Cardanidis, direktor Instituta za međunarodne odnose u Atini, kaže da je klima za privlačenje investitora u Grčkoj još uvek nepovoljna, čak i u svetlu mogućih niskih cena prodaje i kupaca koji su svesni da je toj zemlji preko potreban novac.
„Trojka je smanjila svoje procene potencijalnih prihoda od privatizacije i u uslovima recesije to nije uopšte lako“, kaže on za SETimes.
Samaras još uvek mora da ubedi Trojku da prihvati smanjenje budžeta od 11,5 milijardi evra, potrebno da se dobije tranša kredita od 31,1 milijardu i drugi deo finansijske pomoći od 130 milijardi evra. „Biće teško nastaviti privatizaciju ako ne dobijemo narednu ratu“, dodaje Cardanidis.
Vlada je do sada na prodaju ili u zakup ponudila 40 nenastanjenih ostrva, kao i trećinu udela u agenciji za pružanje igara na sreću OPAP, koja je u prvom tromesečju ove godine zabeležila neto prihod od 126,1 milion evra.
Miranda Ksafa, bivša predstavnica Grčke u bordu MMF-a, kaže da će, iako je ciljni prihod od privatizacije za 2012. opao, svaki prihod pomoći da se smanji potreba za zaduživanjem.
„Glavni cilj je privlačenje investicija i otvaranje radnih mesta, ali ne radi se samo o novcu... Privatizacija je do sada bila veoma razočaravajuća“, kaže ona za SETimes.
A šta misle sami Grci o rasprodaji imovine njihove zemlje?
Prošlogodišnje istraživanje javnog mnjenja agencije Pablik išju o pitanju privatizacije pokazalo je da 74 odsto ispitanika smatra da je privatizacija „definitivno“ ili „verovatno“ potrebna.
Oko 58 odsto ima pozitivan stav o rasprodaji, a 69 odsto kaže da se privatni sektor mora ojačati ako Grčka želi da ponovo ima ekonomski rast.
Ima, međutim, i drugačijih mišljenja.
Kosta Vlahopulos (63), državni službenik u penziji, smatra da Grčka kratkovido rasprodaje državno zemljište i firme, iako su mnoge od njih gubitaške.
„Pogledajte na šta smo spali, to je kao da prodajete porodični nakit, to se više ne može nadoknaditi, oni samo premeštaju novac u drugi džep“, kaže on za SETimes.
Dopisnik SETimesa Endi Dabilis iz Atine pomogao je u sastavljanju ovog teksta.
Nastavak na Southeast European Times...
