Izvor: Politika, 13.Sep.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propast evrozone, propast Evrope
Dramatični pokušaji spasavanje Grčke od bankrota. Slabe šanse da će Kina spasavati Italiju
Prema izveštajima agencija
Berlin, Rim – Nemačka kancelarka Angela Merkel pokušala je juče da utiša glasove o neizbežnom bankrotu Grčke, dok su SAD ispoljile rastuću zabrinutost zbog nesposobnosti evrozone da reši dužničku krizu, javlja Rojters.
Merkelova je, uznemirena izjavom njenog zamenika Filipa Reslera da „ne bi trebalo da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zabranjeno razmišljati” o načinima za rešenje krize u evrozoni, uključujući mogućnost „kontrolisanog bankrota”, tržištima poručila:
„Rekla sam – ako evro propadne, propala je i Evropa. To se odnosi na trenutnu situaciju i zato bi svi trebalo da pažljivo razmisle pre nego što počnu da govore. Nisu nam potrebni novi poremećaji na finansijskim tržištima jer je neizvesnost već dovoljno velika.”
Markelova je u radio-intervjuu rekla da Evropa čini sve što je u njenoj moći da izbegne grčki bankrot i pozvala političare svoje koalicije da pažljivo biraju reči kako bi se izbeglo uznemiravanje finansijskih tržišta.
Upitana da li bi bankrot Grčke značio kraj evra, ona je odgovorila: „Koristimo sva oruđa koja su nam na raspolaganju da to izbegnemo.”
Nazivajući evropske izazove „istorijskim”, Merkelova je dodala da treba učiniti sve kako bi se evrozona očuvala „jer bi veoma brzo videli domino efekte”.
Merkelova i francuski predsednik Nikola Sarkozi razgovarali su u ponedeljak telefonom, a za danas je putem konferencijskog linka zakazano konferisanje i sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom.
Američki predsednik Barak Obama izjavio je grupi španskih novinara da lideri zemalja evrozone moraju tržištima da pokažu da preuzimaju odgovornost za krizu. Slabosti globalne ekonomije trajaće sve dok se problemi ne reše, rekao je on, dodajući da su problemi Španije i Italije ozbiljniji od grčkih.
Tržišta sa velikom izvesnošću očekuju bankrot Grčke. Atina je u međuvremenu saopštila da ima gotovine za samo nekoliko nedelja i da – ukoliko ne dobije novu tranšu kredita od osam milijardi evra – u oktobru neće moći da isplati plate i penzije.
Poverenje tržišta 17-člane zone doživelo je dodatni udar jer Italija mora da isplati najviši prinos na svoje petogodišnje državne obveznice od kako je ušla u evrozonu 1999.
Šef „Fijata” upozorio je da sistem evra „može da iskoči iz šina” ukoliko lideri EU ne uspostave kontrolu nad krizom.
U Italiji polako gube nadu da će Kina uskočiti u pomoć kupovinom državnih obveznica, što je Rim tražio i oko čega se zvanično pregovaralo.
Kineski lideri nekoliko puta su ponavljali verbalnu podršku Grčkoj, Portugaliji i Španiji, ali reči ohrabrenja do sada nisu propraćene nekom spektakularnom akcijom.
Kina je početkom godine držala tek sedam odsto državnih obveznica članica evrozone, piše francuski ekonomski list „Tribun”.
Tržišta su nervozno reagovala na debate među nemačkim političarima povodom Grčke i njene moguće suspenzije iz zone evra.
Glavni ekonomista „Sitigrupa” Viljem Buiter izjavio je da bi izlazak Grčke bio „finansijska i ekonomska katastrofa” kako za Atinu tako i za preostalih 16 članica. Takav korak imao bi ozbiljne ekonomske posledice i političke implikacije za čitavu EU i za globalnu privredu.
„Čim bi Grčka izašla, tržišta bi se usmerila na zemlju, ili zemlje, koje bi bile sledeće”, kaže Buiter.
Markelova je rekla da će evrozona tek 2013. imati odgovarajuće procedure, kada se uspostave stalni mehanizmi rešavanja kriza.
Njujorška berza na otvaranju nije zabeležila značajnija pomeranja vrednosti akcija zbog opreza investitora izazvanog evropskom krizom.
objavljeno: 14.09.2011.
.jpg)
