Izvor: Politika, 11.Jul.2010, 00:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozdrav sa Dekintosa
I, stigli mi na Adu. Raspakovali se. Zalegli na kariranom ćebencetu. Jeli. Da prebrinemo. Poboli suncobran. Mažemo se kremom sa zaštitnim faktorom 50+: ja ženu, žena decu, deca mene. Gacamo po plićaku. Mlaka. Čista. Zelena vodica. Do bova stajaća žurka. Iza bova plovi pedalina. U daljini skuter. A na nebu – beli oblaci. Sve isto ko na Zakintosu. I bolje! Tamo, u Grčkoj – javlja baka SMS-om – za ležaljke, kaficu i limunadicu ona i prikan izjutra kako se probude pljucnu 20 evrića; >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plus hrana, izleti, diskaći... „Stotka dnevno!” piše. „Puta deset dana – pa ti, sine, vidi! Uz najam apartmana i prevoz, izađe oko dve hiljadarke! Sreća da nam je banka odobrila plaćanje na 36 rata. Računaj da se nazimu useljavam kod vas da uštedim za grejanje. Nadam se da ste OK. Pozdrav sa Zakintosa.”
Grozim se kredita. Pokušao sam, dok vredno radim tokom godine, da zamislim taj silni keš na gomili. Smatram, ako je čovek kadar nešto da zamisli, fantaziju može i da ostvari. I, tako, rintačio ja, zamišljao i prizivao lovu potrebnu za porodični odmor. Od prošlog septembra do januara – ništa. Od januara do jula – ma kakvi. Ne javlja se! Iako imam bujnu maštu, tolike pare nikako mi ne idu u glavu. Normalno je što onda neće ni u novčanik. U totalnom sam dekintu!
– Zaboravi na Grčku, nije nam loše ni na Savskom jezeru. Nismo banci ništa dužni, a plivamo isto kao i da smo na Jonskom moru – teši me žena.
– A osim plivanja, ovde ima milion mesta za provod – dodaje ćera.
– Narode, dok se vi odlučite, ja odoh na teren za pejnt bol. Idem da osvetim Cakija. Juče ga izrešetala ekipa iz Jerkovića – ustade sin.
Odgovaram na SMS: „Na Adi Ciganliji nam je superiška. Parking je poskupeo 50 odsto, kafa – 180 dindži, a samo za pivo i sokiće treba nam dve hiljadarke dnevno – pa ti, bako, vidi! Sreća da plaćamo kešom pa se i ne hvatamo često za džep. Slobodno prezimi kod nas, ali zaboravi da ćemo ti mi otplaćivati trogodišnju kredu za letovanje. Inače, hvala na pitanju, OK smo. Unuk ti puca po ceo dan, unuka vozi bajs, a sin i snajka glume Tarzana i Džejn u adskoj šumi. Pozdrav sa Dekintosa.”
Iskapljujem preostalo pivce iz flaše i uzimam svoju dragu Džejn za ruku. Vodim je u nezaboravnu avanturu. Ja – u gaćama s tigrovim šarama, ona – komplet u animal printu: bikini, marama, torba za plažu, peškir, papuče. Prava zverčica! Cakle joj oči! Shvatam poruku! Brrr, koža mi se ježi!
Na brzaka se probijamo kroz trista hiljada tropikal gaćana. Što ti je moda – svi poživotinjili ovog leta! U kostimima geparda i leoparda opasne mačke šetaju! Prate ih nasmejani mišićavi momci. Ne plaše ih se! Kud one, tud oni – u korak. Briga ih sve zajedno za Grčku. Brčkaju se, skaču, ciče, rone, krckaju kokice, ližu sladoled, penju uz veštak-stenu, beru lekovito bilje... „Oh, ah”, po vrzinama neke čudne ptičice pevaju. Igla ne može u šumicu da padne. Sve zauzeto! Propade mi nezaboravna avantura sa ženicom! Produžavamo puteljkom. Ne odustajem. Poznat sam kao uporan. Fudbaleri šutiraju, basketaši tapkaju, ragbisti se guraju, golferi tihuju, teniseri serviraju. Vatrice pucketaju, kotlići se krčkaju, roštilji dime, teku potoci pića...
Pred Avantura parkom stavljamo kacige i vezujemo se za bezbednosnu užad. Visoko u granama, ispod samog neba, Džejn i ja doživesmo obećano uzbuđenje.
– A-a-a-a-aaaaa! – dozivam svoju ljubav. Lupam se pesnicama po rutavim grudima i hvatam najbližu lijanu. Šniram kroz krošnje. Da me vidi, Džoni Vajsmiler bi se oduševio!
Voljena mi doleće u zagrljaj. Lepotica! Ista Morin O’ Saliven!
– Nezaboravno iskustvo, dragi... – grca od zadovoljstva moja Džejn.
– Ti znaš, kad ja nešto obećam...
Jurimo se po zelenom lavirintu. Malo-malo, pa se stignemo. „Oh, ah”, oko nas klikću zaljubljeni parovi. Drugova Tarzana i drugarica Džejn koliko hoćeš. Ni oni nisu nigde otputovali. I što bi, kad je letovanje najpustolovnije u Beogradu.
Darko Kalezić
objavljeno: 11/07/2010
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
