Izvor: Politika, 16.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak klovnova
Ukrajinske vlasti su osetile da su pioni u novom hladnom ratu i rešile su da iz toga maksimalno profitiraju. Ne moramo ništa da radimo, zašto bismo, a pare će dolaziti, jer ne može Zapad da nas napusti
Nezavisno od toga da li će se i kada naći rešenje grčke finansijske krize i kakvo će ono biti, to ćemo tek videti, mnogi koji sada znalački pišu o njoj ukazuju i na sve propuste jedne i druge strane u proteklih deset i više godina, praktično od ulaska Grčke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u monetarnu uniju. S porukom: svega ovog ne bi bilo da je...
Ne bih da tu bilo šta dodam, nego samo da skrenem pažnju na temu o kojoj će se, procenjujem, na sličan način raspravljati za desetak godina, možda već i znatno ranije – Ukrajina. Naravno, današnje rasprave o Ukrajini svode se na političke – najviše o novom hladnom ratu između Rusije i Zapada. Pa, kako u ekonomskom pogledu izgleda zemlja koje je, po svemu sudeći, topovska hrana tog rata?
Loše, veoma loše! Ne radi se samo o drastičnom padu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine (17,6 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle), nego o svim strukturnim i institucionalnim slabostima ukrajinske privrede. Reč je o privredi koja je započela tranziciju ka tržišnoj i u tom pogledu nije daleko odmakla. A to sve ima znatne makroekonomske posledice, poput fiskalnog i platnobilansnog deficita. To znači i zaduživanje, kako bi se ti deficiti pokrili. Što se zemlja više zadužuje, to mora više da odvaja za plaćanje kamata na taj dug, a to samo po sebi uvećava deficit. Bar mi u Srbiji to jako dobro znamo.
Dva su velika izvora javnog deficita u Ukrajini. Jedan je penzioni sistem koji je postavljan tako da se u penziju ide veoma rano, a to se često događa i pre nego što se ispune čak i ti starosni uslovi, što je dovelo do velikog broja penzionera i rashoda za penzije od čak 17,1 odsto BDP-a (u Srbiji 13 odsto). Pri tom, mladi penzioneri, koji čine dobar deo biračkog tela, nastavljaju da rade, najčešće na crno, pa su im primanja relativno dobra. U najgorem položaju su stari penzioneri, oni koji više ne mogu da rade, i kojima su penzije nedovoljne za bilo kakav dostojanstven život – socijalna pravda na ukrajinski način.
Drugi je izvor državni monopol „Naftogaz“ (prema kome naša javna preduzeća izgledaju kao švajcarske apoteke), koji održava niske cene gasa za domaćinstvo, što znači za biračko telo, a mora da plaća daleko više cene gasa dobavljačima, pre svega „Gazpromu“. Stoga „Naftogaz“ beleži ogromne gubitke, koji moraju da se pokriju iz budžeta. Na sve to došlo je do drastičnog pada vrednosti nacionalne valute grivne tokom protekle i naročito ove godine – izgubila je dve trećine svoje vrednosti u odnosu na dolar. To dodatno zaoštrava deficit koji nastaje usled neodgovarajuće cene gasa, budući da se nabavne cene gasa plaćaju u dolarima, a njegove prodajne cene naplaćuju u nacionalnoj valuti.
Ne samo da su dva pomenuta žarišta deficita snažna, nego se ne čini ništa da bi se sanirala. I šta na sve to kaže MMF? Bez mnogo priče, Fond je marta ove godine Ukrajini odobrio novi trogodišnji aranžman, i to u vrednosti od 17,5 milijardi dolara. Neko može da kaže – upravo je to pokazatelj da je u Ukrajini sve u najboljem redu, budući da MMF ne greši! Pre bih rekao da je Ukrajina novi omiljeni politički projekat pre svega SAD, ali i EU – najznačajniji politički poduhvat novog hladnog rata. Odobravanje ovog aranžmana i, naročito, njegovo obrazloženje pokazuju da je postojao politički pritisak da se on zaključi. Čitanje izveštaja MMF-a između redova jasno pokazuje da vlasti u Kijevu nisu učinile gotovo ništa na planu strukturne i institucionalne reforme, pa time ni na planu makroekonomske stabilizacije zemlje.
Ukrajinske vlasti su osetile da su pioni u novom hladnom ratu i rešile su da iz toga maksimalno profitiraju. Ne moramo ništa da radimo, kao što i ne rade, ništa nećemo da promenimo, zašto bismo, a pare će dolaziti, jer ne može Zapad da nas napusti i prepusti njihovom hladnoratovskom protivniku. Dakle, patriotska retorika na domaćem planu, hladnoratovska na spoljnom, a promene – nikakve.
Jedini problem sa ovakvim stanjem stvari jeste u tome što nije održivo. MMF predviđa da su u tri sledeće godine potrebe za eksternim finansiranjem Ukrajine negde oko 40 milijardi dolara. I to će biti potrebno da se vrati. Već je krenulo s pregovorima o budućnosti ukrajinskog duga zasnovanog na obveznicama od 23 milijarde dolara. Ukrajina bi da se otpiše deo duga, a privatni poverioci, vlasnici obveznica, na to nisu spremni. Zvuči poznato, a ovo je samo uvertira. Tek kasnije će početi velika kuknjava.
Jedino molim aktere ovog novog finansijskog cirkusa koji obećava, uključujući i biračko telo koje ih podržava, da ne ubeđuju bilo koga da nisu znali šta rade.
*Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Pogledaj vesti o: Grčka
