Izvor: Southeast European Times, 07.Feb.2012, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postepeno otopljavanje grčko-turskih odnosa
Odluka da se ponovo otvori grčka škola na Gokčeadi predstavlja još jedan korak u pravcu približavanja dve zemlje.
06/02/2012
Menekse Tokjaj i H.K. Canis za Southeast European Times iz Istanbula i Atine -- 6.2.2012.
Odluka turskog ministarstva prosvete da dozvoli ponovno otvaranje jedne manjinske osnovne škole na ostrvu Gokčeada, u severoistočnom delu Egejskog mora, 47 godina nakon što su škole grčke populacije na ostrvu iznenada zatvorene, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << predstavlja poslednji korak u postepenom, ali stabilnom približavanju nekadašnjih suparnika.
Ponovno otvaranje škole sledi trend iz novembra prošle godine, kada je prvostepeni sud na ostrvu Bujukada, u Marmarskom moru, doneo odluku o vraćanju pravoslavnoj patrijaršiji u Istanbulu nekorišćene zgrade sirotišta, jednog od najvećih drvenih objekata na svetu.
Poslednja škola grčke manjine na Gokčeadi, odnosno Imbrosu ili Imvrosu na grčkom, zatvorena je 1964, za vreme rastućih tenzija između Atine i Ankare, zbog grčko-turskih sukoba na Kipru.
Laki Vingas, pripadnik malobrojne grčke manjine u Turskoj i prvi nemuslimanski predstavnik nemuslimanskih fondacija u Savetu Generalne skupštine Generalne direkcije za fondacije, ukazuje zaSETimes na dublje značenje takve odluke.
„Pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Njegovo nepostojanje bio je jedan od najvažnijih faktora koji je podsticao grčku zajednicu na Gokčeadi da emigrira“, kaže on.
Odluku je 19. januara pohvalio i pravoslavni patrijarh Vartolomej, i sam poreklom sa Gokčeade. „Korak po korak, svedoci smo ispravljanju nepravdi iz prošlosti“, rekao je on iz saborne crkve na ostrvu.
Vartolomej se zahvalio vladi turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana na odluci i uputio poziv roditeljima koji imaju mogućnost da upišu decu kada se škola otvori. „Makar se upisao samo jedan učenik ... samo šačica dece, ponovno otvaranje škole je bitno“, rekao je on.
Stelios Berber, direktor Udruženja za konzervaciju, pomoć, razvoj i solidarnost Gokčeade i jedan od oko 180, uglavnom starijih grčkih stanovnika na tom vetrovitom ostrvu, smatra da se odluka može posmatrati isključivo kao ispunjenje obaveze države da se ponovo omogući realizacija osnovnog prava, prava na obrazovanje na jednom manjinskom jeziku.
Učenici iz grčke osnovne škole Derekoj, oko 1930. [Katimerini 1994]
Takođe na Gokčeadi, preduzetnik Jorgos Zarbuzanis (73), rođen na ostrvu, sijao je zbog, kako kaže, „veoma pozitivnog koraka koji možda neće odmah doneti najbolje rezultate, ali će dugoročno biti od velike psihološke koristi“.
„Ljudi će se odlučivati na povratak, zato što školovanje dece više neće biti problem“, kaže Zarbuzanis, koga ostrvljani i posetioci iz milošte zovu „Barba Jorgo“.
Zarbuzanis, hemijski inženjer u penziji koji izdaje sobe tokom leta, vodi tradicionalnu grčku tavernu i pravi sopstveno vino, kaže da trenutno među preostalim Grcima koji žive na ostrvu, nema dece osnovno školskog uzrasta.
„Verujem, međutim, da će se tri ili četiri porodice vratiti, možda iz Grčke, naročito zbog tamošnje ekonomske krize, ali i iz Istanbula.“
Upitan da prokomentariše reakcije većinske turske populacije na ostrvu, kaže da su neki lokalni organi pokazali „zabrinutost“ zbog ponovnog otvaranja manjinske škole, u smislu „ako se Grci vrate, biće manje posla za nas. Drugi, obrazovaniji ljudi, rekli su da bi bilo dobro za Gokčeadu da se vaši vrate“.
Prema Vingasovim rečima, čak i ako bude malo učenika, inicijativa je ipak važna kako bi se grčkoj zajednici u Turskoj povećalo samopouzdanje.
Vingas razmišlja slično kao „Barba Jorgo“: „Neki Grci koji žive u inostranstvu biće mnogo voljniji da se vrate na ostrvo sa svojim porodicama i decom i to će doprineti ekonomskom razvoju.“
Sa svoje strane, Berber kaže da je ljudima potrebna jasna politička poruka da su dobrodošli da se vrate na svoju rodnu grudu ako imaju ravnopravan tretman i budu sastavni deo ostrva, njegove istorije i kulture, a ne samo kao turisti.
Na međunarodnom nivou, odluka bi Erdoganovoj vladi mogla da posluži kao prilika da poboljša učinak u oblasti koja se stalno ističe kao problematična u izveštajima EU o napretku Turske i godišnjem izveštaju o ljudskim pravima američkog Stejt dipartmenta: obrazovanje manjina.
U Atini, naučni radnik i spoljnopolitički analitičar Teodor Kulumbis izražava uzdržani optimizam zbog odluke i upozorava da ona tek treba da bude sprovedena u delo.
On je pozvao skeptike u Grčkoj da je ne ocenjuju sa sumnjom.
„Ne možete ići napred ako imate neke skrivene namere. Grčko-turski odnosi se menjaju. Erdogan nije pokazao isto ponašanje kao prethodni kemalistički političari ili takozvana 'skrivena država' u Turskoj. Poboljšanje odnosa meri se smanjenom napetošću, do koje je zaista i došlo. Čak i mali koraci, kao što je otvaranje škole na Imvrosu, pa makar i za jednog jedinog učenika, predstavljaju napredak“, kaže Kolumbis, koji je ujedno i potpredsednik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku iz Atine (ELIAMEP).
Gokčeada je jedno od dva ostrva u Egejskom moru koja pripadaju Turskoj, na kojima većinu populacije čine Grci. [Stelijo Berber]
„Ako budemo stalno brinuli da postoji neki skriveni razlog za ovo ili ono, ili ako će nas neki potez stalno opsedati, onda rizikujemo da nikada ne uradimo ništa“, dodaje on, aludirajući na istorijski animozitet u tursko-grčkim odnosima.
Mnogo uzdržaniji je profesor Samim Akgonul, ugledni istraživač manjinskih pitanja na Univerzitetu u Strazburu, koji kaže da odluka o ponovnom otvaranju škole ne predstavlja nikakvu suštinsku promenu stava turske države prema građanskim pravima, već samo pokazuje da država grčku manjinu na ostrvu posmatra kao beznačajnu turističku grupu koja ne predstavlja nikakvu pretnju.
„Ja tu odluku države definišem kao 'folklorizaciju', drugim rečima pretvaranje preostalih nekoliko različitih manjina u puke turističke suvenire“, kaže on.
„Dajući osnovnu školu malobrojnim preostalim Grcima posle toliko godina, oni istovremeno žele da turistima iz Istanbula daju priliku za romantična putovanja na nostalgična ostrva, gde živi šačica pripadnika grčke zajednice“, kaže skeptični Akgonul.
Prema njegovim rečima, odluka će predstavljati istinsku promenu u razumevanju tek kada se vrate unuci ljudi koji su emigrirali sa ostrva, zajedno sa popriličnim brojem Grka, bez straha od diskriminacije.
Za sada nema konačnog datuma za otvaranje škole. „Škola bi eventualno mogla da bude spremna za predstojeću školsku 2012-2013. godinu“, kaže Vingas za SETimes.
Pitanje je, naravno, da li će škola, ako bude ponovo otvorena, privući đake?
„Neke porodice iz Grčke i Istanbula izrazile su želju da se vrate“, kaže za SETimes sekretar Društva Imvrosa u Atini Meni Trijantafilu.
Ona kaže da je samo na širem području Atine registrovano 4.000 članova, što je oko 7.500 ako se računaju i deca i unuci. Ona kaže da se šest ili sedam mlađih porodica već vratilo na ostrvo, što iz Istanbula, što iz Grčke. Optimistična procena je da bi u klupama, kada škola konačno bude otvorena, moglo da se nađe troje ili četvoro đaka.
Nastavak na Southeast European Times...
