Izvor: RTS, 29.Apr.2010, 20:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć za Grčku na vidiku
EU očekuje kraj pregovora zvaničnika Međunarodnog monetarnog fonda i Grčke o sporazumu za izvlačenje te zemlje iz "dužničke spirale". Grčka bi trebalo da dobije 45 milijardi evra pomoći.
Evropski komesar za privredna i monetarna pitanja Oli Ren izjavio je na dnevnom brifingu Evropske komisije da zvaničnici ubrzano rade na odobravanju plana pomoći Grčkoj da bi se sprečilo proširenje dužničke krize te zemlje, kao i da će razgovori o pomoći biti okončani u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << narednih nekoliko dana.
Prema mišljenju ruskog stručnjaka Sergeja Pahomova, problemi nekih evropskih zemalja sa državnim dugom mogu izazvati drugi talas globalne ekonomske krize.
"Ako iskrsnu problemi sa tim državnim obligacijama, to će dovesti do kolosalnih gubitaka za banke", rekao je Pahomov za agenciju Interfaks.
"Grčke banke bi jednostavno potonule na dno, kao i ceo niz drugih evropskih banaka, s obzirom da su one međusobno povezane. To bi mogao biti početak veoma teške spirale i drugi talas globalne krize", rekao je Pahomov.
Tržište evroobveznica bi se moglo normalizovati sredinom leta ako MMF, Evropska centralna banke i EU uspeju da u najskorije vreme pozitivno reše problem državnog duga zemalja, kao što su Grčka, Portugalija i Španija, izjavio je Pahomov.
Ren je rekao da su se pregovarači iz EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, "radeći dan i noć" približili sporazumu o "višegodišnjem programu koji će dovesti do velikih fiskalnih i strukturalnih prilagođavanja", neophodnih za olakšanje ogromnog dužničkog opterećenja Atine.
Ren je dodao da se finansijska pomoć ne dogovara samo radi Grčke, "već i radi svake članice zone evra i njihovih građana kako bi se zaštitila finansijska stabilnost u Evropi i svetu".
Tržišta su poslednjih dana postala veoma nestabilna zbog bojazni da će se kriza iz Grčke preneti i na ostale zemlje koje koriste evro, pre svega na Portugal i Španiju koje su teško pogođene svetskom ekonomskom krizom.
Predsednica Vlade Nemačke Angela Merkel koja je zahtevala stroge uslove za pomoć Grčkoj, rekla je da će "Nemačka pomoći čim se postignu preduslovi za to".
Strahovanje da bi Nemačka mogla da uskrati svoj udeo u ukupno dogovorenih 45 milijardi evra pomoći uticalo je na ovonedeljnu nestabilnost finansijskih tržišta.
Grčkoj je pomoć zemalja članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda potrebna za plaćanje 8,5 milijardi evra obveznica koje dospevaju 19. maja.
Na tržištu se smatra da će Grčkoj biti potrebna veća pomoć od dogovorenih 45 milijardi evra na godinu dana.
Mnogi investitori smatraju da bi potrebna pomoć mogla dostići 120 milijardi dolara za tri godine.
Prema najnovijoj anketi, 61 odsto Grka se protivi vladinoj odluci da pomoć zatraži od EU i MMF-a, jer to podrazumeva još veće mere štednje u javnim troškovima.
Grčka policija je bila primorana da upotrebi suzavac kako bi rasterala demonstrante koji su protestovali protiv vladinih mera štednje ispred grčkog ministarstva finansija u Atini.
Budžetski deficit Grčke je prošle godine iznosio 13,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno više od tri odsto, koliko je kao maksimum predviđeno pravilima evrozone.
