Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Okt.2015, 10:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 30 - mehanizam humanizma

Odgovornost evropskih institucija za aktuelnu izbegličku krizu više se ne dovodi u pitanje - stotine hiljada ljudi koji su se nekako dočepali obala Grčke, a potom krenuli put zapadnog dela Evrope, svojim su primerom pokazali da mnoge institucije EU ne funkcionišu, da deo onog čime se Evropa dičila naprosto ne funkcioniše u praksi i da će to u budućnosti jednostavno morati da se menja.

S druge strane, ista ta (nesporno odgovorna) EU prilično je pomogla državama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koje su se našle na "izbegličkoj ruti" da ljude koji su ostali bez ičega zbrinu, nahrane, obuku ili izleče ako je potrebno.

Suočena s brojnim problemima u vezi s izbeglicama, Srbija je još letos zatražila asistenciju Mehanizma EU za civilnu zaštitu http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/eu-da-pokaze-solidarnost-srbija-aktivirala-mehanizam-eu-za-civilnu-zastitu-clanak-1943787, a posle toga je iz Evrope praktično svakodnevno stizala humanitarna pomoć http://europa.rs/evropska-pomoc-izbeglicama-u-presevu-se-nastavlja/

Isto tako, evropski mehanizmi pomoći pokazali su se kao vrlo efikasni u vreme majskih poplava 2014, kao i u slučaju brojnih drugih prirodnih nepogoda ili društveno-političkih pomeranja, kako u Srbiji, tako i u drugim državama.

Slična situacija beleži se i kada je u pitanju razvojna pomoć - procena je da EU i njene države članice finansiraju gotovo polovinu ukupne međunarodne razvojne pomoći, namenjene projektima ekonomskog razvoja, izgradnji demokratskih institucija, gradnji infrakstrukture, razvijanju makroekonomskih programa i promovisanju ljudskih prava.

Osim uređivanja spoljnih trgovinskih odnosa, o čemu je ovde već bilo reči http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/poglavlje-30-trgovina-pod-jednom-kapom_651596.html, pregovaračko poglavlje 30 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji odnosi se baš na gorepomenute teme: humanitarnu i razvojnu pomoć. U procesu pregovaranja o ovoj oblasti, Srbija će biti dužna da prihvati evropske pravne tekovine, da svoju pravnu regulativu uskladi s evropskom, odnosno da razvije sopstvene kapacitete kako bi postala punopravna učesnica svih evropskih projekata i bila sposobna da učestvuje u finansiranju i sprovođenju tih aktivnosti.

Jednim manjim delom, taj posao već je završen, pošto se Srbija u aprilu 2015. pridružila Mehanizmu civilne zaštite EU http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1891247/Srbija+postala+%C4%8Dlanica+Mehanizma+civilne+za%C5%A1tite+EU.html, čime su joj postali dostupniji sistemi pomoći, ali se obavezala i da sama pruži pomoć tamo gde može.

Zanimljivo je da ovaj Mehanizam, iako je bazično deo institucija EU, osim država članica i naše države, podrazumeva i Island, Crnu Goru, Norvešku, Makedoniju i odnedavno Tursku. S druge strane, interesantno je i da se ova pomoć ne upućuje samo u ugrožene delove evropskog kontinenta, već značajan deo odlazi u Afriku, karipsku i pacifičku grupu država i ostale delove sveta.

Ovakvi projekti mnogo koštaju, mnogo znače ljudima u nuždi, a bitan su faktor i u ukupnom budžetu EU. Primera radi, u predlogu budžeta Unije za narednu godinu, od ukupno 143.5 milijardi evra, nešto manje od 10 milijardi namenjeno je samo za ublažavanje posledica kriza u Ukrajini i Siriji, kao i humanitarnoj pomoći za najugroženije http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/globus/nacrt-budzeta-eu-za-2016.-tezak-143-5-milijardi-evra_604682.html.

Naravno, oni skeptičniji s pravom će postaviti pitanje o razlozima zbog kojih se EU na taj način i uz ogroman novac bavi humanitarnom i razvojnom politikom. Iako je zvaničan odgovor na to pitanje želja se pomogne ljudima, jasno je da iza svega toga mora da bude i neki strateški interes: ljubav prema bližnjem svom možda jeste jedan od faktora takvog opredeljenja, ali sigurno ne i jedini ili ključni.

Uniji, svakoj njenoj članici, baš kao i svakoj drugoj državi, jednostavno nije u interesu da u svom neposrednom okruženju ima ljude u blatu, ruševine, epidemije najrazličitijih bolesti, gradove bez puteva ili kanalizacije, itd.

Osim što ta nesreća može jednostavno da se "prelije" i postane problem razvijenog dela Evrope, loše je to za privredu, loše za zdravlje, imidž, pa i osnovne principe na kojima je Unija onomad osnovana.

A tih principa bi neke članice baš ovih dana mogle malo da se prisete.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...