Izvor: B92, 28.Jun.2015, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paspalj: Zlato 1995. svima najdraže
Nekadašnji košarkaš Žarko Paspalj rekao je za Novosti da mu je zlato na EP u Grčkoj 1995. godine najdraža medalja u karijeri.
Ove godine obeležava se 20 godina od osvajanja zlata reprezentacije Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Grčkoj.
Tim povodom u četvrtak ispred gradske Skupštine održaće se proslava, na istom mestu gde je tada organizovan spontani doček zlatnih košarkaša, posle čega je to postao tradicionalan događaj za proslavu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspeha svih srpskih sportista.
„Taj izlazak na balkon je bilo iznuđeno rešenje jer se neobična, neorganizovana masa ljudi pojavila na ulicama i nekome je palo na um da krajnja tačka bude Skupština. Ne znam ko je bio pametna glava, ali pokazalo se kao fenomenalno“, priseća se Paspalj.
„Mnogo toga se poklopilo tih dana, zato se i desila eksplozija emocija. U "velikoj" Jugoslaviji smo donosili zlata kao "na traci", pa je postala navika da tako nastavimo. Setite se kakva smo reprezentacija bili, sa ekipom nenormalnog kvaliteta. Bili smo u situaciji u kojoj je danas Đoković, čija se svaka pobeda podrazumeva... Mislili smo da će košarka živeti "zavjek"... A onda su usledile one tri godine. Zadesila nas je najveća nepravda za sportistu, ekipu, reprezentaciju. Ne ulazim u politiku, to je druga priča."
Prva asocijacija na istorijski uspeh je neverovatno finale sa Litvancima, ali se često zaboravlja neverovatan početak.
„Otvorila nam se toliko mala mogućnost koliko je veliki prostor kod odškrinutih vrata, da kroz kvalifikacioni turnir u Sofiji uradimo nešto što niko nije očekivao. I to samo tri dana pre prve utakmice, nepripremljeni, sakupljeni "zbrda-zdola". Uvek me pitaju kako da objasnim to... Postoji samo jedno normalno objašnjenje, igrali su fantastični igrači koji su osećali reprezentaciju kao nešto više. Upravo to je presudilo da kroz osam, devet utakmica, iako bez dana priprema, dođemo do nivoa igre dovoljnog za zlato. Da smo se spremali kao ranije, ma džaba drugima Sabonis, Marčuljonis...“
Jesu. Ponavaljam, jer su u reprezentaciji igrali sjajni momci, bez obzira na sjajne klupske karijere, u nacionalnom timu nisu gledali da li je Đorđević dao 40 poena, pre toga Danilović 30, ili je Paspalj skočio jedanput. Taj nivo košarke u reprezentaciji je nešto sasvim drugo.
Naš tim je bio pod neverovatnim pritiskom sa tribina, a Paspalj je bio kapiten, pa objašnjava kako je on to podneo.
„Bio sam kapiten, `em domaćin, stalo mi da nešto uradimo, ali vidim ide nam kao kopanje kanala. Ma, muka teška. Nije kao ranije kada smo imali pripreme od tri meseca. Onda počne priča oko glupe pesme zbog moje promene kluba u Grčkoj. Ne znam da li je to bila stihijska energija, domaćin je imao želju da kod kuće uzme titulu. Ne znam da li bi uzeli bez nas, ali nije lako kada se pojavi ekipa pandan tvojoj koja te dobije dva puta. U Grčkoj ljudi i danas imaju veliki respekt i zahvalnost prema našim igračima, Dudi, Željku, za sve što su naši sportisti uradili. I onda sve se u tih 10-15 dana promeni... Ceo ambijent je bio "ludački". Kažem, u tom momentu se sve poklopilo. Nikad u istoriji se nije desilo da se neko skupi "na brzinu" i osvoji titulu. Zbog svega toga, pričao sam i danas pričam sa saigračima, ta titula nam je svima najdraža", zaključio je Paspalj.
