Izvor: B92, 11.Jun.2010, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papandreu:Grčka na putu normalnosti
Atina -- Grčka je na putu "ekonomske i fiskalne normalnosti", ostavljajući za sobom velike opasnosti, kaže grčki premijer Georgios Papandreu.
Papandreu je rekao da je Grčka na putu promena, s planom, programom, odlučnošću i novim kredibilitetom "koji smo izvojevali".
Komentarišući nedavne glasine o predstojećem bankrotu Grčke i napuštanju zone evra, premijer je ocenio da su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << one "užasne i neosnovane" i dodao da je bilo čak i priča kako brodovi dovoze papir za štampanje drahmi.
Papandreu je naglasio da su takve glasine, osim što su apsurdne, i veoma opasne jer bezrazložno uznemiravaju građane i ciljaju u srž učinjenih napora i žrtava koje podnosi grčki narod.
"Čak su i neki ozbiljni masovni mediji prihvatili te glasine, možda zbog konkurentnosti, uprkos činjenici da su imali pristup zvaničnim informacijama, ne samo grčke vlade, već i same EU", rekao je grčki premijer.
Papandreu je napomenuo da "Grčka danas nema od čega da strahuje, osim od samog straha", ističući da vlada ispoljava dosad nezabeleženu odlučnost, tako da su po prvi put razotkriveni oni koji su doveli do moralnog pada, kao što je po prvi put proveravan i rad zvaničnika poreske službe.
Deficit smanjen više od planiranog
Grčka je u prvih pet meseci ove godine nadmašila ciljani nivo smanjenja budžetskog manjka zahvaljujući tome što je niži od očekivanog rast prihoda od poreza nadoknađen većim smanjenjima potrošnje.
U saopštenju grčkog ministarstva finansija stoji da je manjak iznosio 8,97 milijardi evra, u poređenju sa 14,65 milijardi evra u prvih pet meseci 2009. To je smanjenje za 38,8 posto, a ciljan je 'rez' za 35,1 posto.
Dugovima opterećena Grčka je prošlog meseca jedva uspela da izbegne zapadanje u dužničku krizu, i to zahvaljujući 110 milijardi evra vrednom paketu međunarodne pomoći.
Grčka je prošle nedelje najavila da će prodati akcije u nekim od državnih firmi kako bi podstakla konkurenciju i ispunila uslove za pomoć EU i MMF-a, koji zahteva da prihod od privatizacije do 2013 godine dostigne tri milijarde evra.
Vlada planira da tri milijarde evra „namakne” kroz prodaju, recimo, 49 posto Nacionalne železnice i 39 procenata Nacionalne pošte koja je u gubicima. Na prodaju će biti i 34 odsto Nacionalne lutrije, kao i 20 odsto najveće balkanske telekomunikacione korporacije OTE, potom i deo atinskog „Vodovoda”, deo iste firme u Solunu, premda je reč o profitabilnim firmama.
Vladin plan privatizacije neće mnogo pomoći u otplati grčkog duga koji iznosi 310 milijardi evra, ali njegovo sprovođenje će bar pokazati da je zemlja ozbiljno pristupila sprovođenju reformi.
