Izvor: B92, 24.Okt.2011, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpis čak 175 mlrd. EUR duga Grčke?
Brisel -- Pregovarači Evropske unije i banaka su "relativno blizu" dogovora o otpisu oko polovine grčkog duga u ukupnom iznosu od 350 milijardi evra.
Portparol evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena Amadeo Altafaž kaže da, iako su pregovori još u toku, EU "daje prednost dobrovoljnom pristupu otpisu duga".
On nije želeo da odgovori na pitanje da li bi moglo da dođe do situacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da banke ne mogu da izbegnu otpis duga od "najmanje 50 odsto", kojeg traže ministri finansija članica evrozone.
Izvor koji je prisustvovao pregovorima otkrio je da je EU zatražila od banaka da pristanu na otpis 60 odsto grčkog duga, ali se banke zasad drže svoje ponude od 40 odsto. "Verovatno će konačan procenat biti negde u sredini", rekao je izvor.
Evropi neophodna veća koordinacija
Francuski ministar finansija Fransoa Baroen kaže da je približavanje budžetske politike evropskih zemalja neizbežno da bi se izbegle nove krize. Baroen je rekao da je Francuska, u želji da se "izbegnu tenzije", pristala da odustane od ideje da se evropski spasilački fond pretvori u neku vrstu banke. Protiv te ideje bila je Nemačka. On je priznao da je kriza "ozbiljna" i "preteća" ali nije nagovestio šta će evropski lideri učiniti ove nedelje da ojačaju evropski spasilački fond.
Grčki provladin dnevni list "Ta Nea" je upozorio da se velikim otpisom duga Grčka "igra sa vatrom", budući da "i dalje postoji rizik i od bankrota države i toga da grčke banke neće imati pristup tržištu zbog manjka sredstava". Grčke banke poseduju državne obveznice vredne oko 44 milijardi evra, a penzioni fondovi još osam milijardi evra.
Lideri Evropske unije su na vanrednom samitu u Briselu uglavnom radili na tome da dogovore detalje trajne odbrane od dužničke krize, dok je Italija obećala sprovođenje reformi kako bi sprečila njeno dalje širenje. Evropski lideri i izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard istakli su da je postignut "dobar napredak".
Čini se da su predsednik Francuske Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel izgladili nesporazume, pošto su na konferenciji za štampu posle sastanka izjavili da je postignut "prilično širok dogovor" o glavnoj tački razdora, povećanju obima Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Lideri su zabrinuti da obim tog fonda od 440 milijardi evra neće biti dovoljan za spas neke veće privrede, poput Italije, pa istražuju načine da se povećaju njegova ovlašćenja, a da istovremeno ne moraju da izdvoje još novca.
"Razgovori dobro napreduju. Očekujemo da će odluke biti donesene u narednih 72 sata. Ja sam u to uveren", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Evropa pritiska Berluskonija da ubrza reforme
Nakon snažnog pritiska na Italiju da smanji svoj ogromni dug od 1,9 biliona evra, premijer Silvio Berluskoni je izjavio da će sazvati hitan sastanak kabineta na kojem će pokušati da "progura" reforme.
EU je tokom vikenda pritinula Italiju da do srede predstavi plan oživljavanja svog privrednog rasta, koji je slabašan.
Italiji, trećoj najvećoj ekonomiji zone evra, preti da postane sledeća članica EU koju će zahvatiti dužnička kriza.
Parlament u Rimu je usvojio paket mera štednje vrednosti 54 milijarde evra sa namerom da do 2013. godine izbalansira budžet, ali sprovođenje mera ide sporo, a Vlada se spotiče pri ispunjavanju onog što je obećala u cilju podsticanja privrednog rasta.
Kina spremna da pomogne ozdravljenje Evrope
Kina je danas pozvala Evropsku uniju da što pre napravi plan za izlazak iz dužničke krize i spreči njeno širenje, dok je četvrti po rangu lider te zemlje stigao u posetu evropskom kontinentu, uključujući prezaduženu Grčku, objavila je kineska agencija Sinhua.
Predsednik Svekineskog narodnog političkog konsultativnog saveta Đia Ćinglin ponoviće "uverenje Kine da je Evropa sposobna da izleči trenutnu finansijsku bolest", kao i spremnost Pekinga da "pomogne prezaduženom kontinentu da se izbori sa tim izazovom".
Kineski premijer Ven Điabao je u petak, 21. oktobra, apelovao na EU da spreči da se kriza proširi na celu Uniju, upozoravajući da su neophodne korenite reforme da bi se rešili problemi u evrozoni.
Kina drži oko četvrtinu svojih deviznih rezervi od 3,2 biliona dolara u evrima, zbog čega ima jak razlog da apeluje na Evropu da premosti razlike, ukroti dužničku krizu i zaštiti interese Pekinga, kome je EU najveći trgovinski partner.
Kriza u zoni evra već je uzela danak u vidu kineskog izvoza, koji je u septembru rastao najsporijim tempom u poslednjih sedam meseci.
Pogledaj vesti o: Grčka
