Izvor: Southeast European Times, 07.Nov.2011, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Optimizam oko ekonomskih perspektiva Makedonije

Uprkos teškoj ekonomskoj pozicije Grčke, Makedonija je održala pozitivne ekonomske izglede zasnovane na rastu.

07/11/2011

Goran Trajkov za Southeast European Times iz Skoplja -- 7.11.2011.

Valjon Saračini postao je makedonski ministar ekonomije u julu. Prethodno je pet godina radio na prestižnom Američkom koledžu u Skoplju.

Saračini je stručnjak za menadžment, a magistrirao je na istom univerzitetu. U svetlu krize i neizvesnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u susednoj Grčkoj, SETimes je razgovarao sa ministrom Saračinijem o stanju makedonske ekonomije.

SETimes: Kakav je uticaj ekonomskih i finansijskih kriza u Grčkoj i EU na Makedoniju?

Valjon Saračini: Uprkos negativnim dešavanjima u Grčkoj i širom Evrope, u trenutku upozorenja na novu svetsku ekonomsku krizu goru od one 2008. godine i blokada na grčkoj granici zbog štrajkova, Makedonija je do sada uspela da prebrodi rizike po svoju ekonomiju.

Očekujemo da će se rast donekle usporiti zbog krize u Evropi, s obzirom da su evropske zemlje naši najveći trgovinski partneri. Međutim, naša ekonomija i bankarski sistem su dobro pripremljeni za krizu i mi očekujemo da rast premaši projektovanu stopu od 3,5 odsto u ovoj godini. Industrijska proizvodnja beleži rast od 9,2 odsto u poređenju sa 2010. godinom, što pokazuje da se ekonomija brzo oporavila. Potražnja makedonskih proizvoda u inostranstvu se stabilizovala. Međutim, ako dođe do najgoreg scenarija, mi smo spremni da to rešavamo sa punim spektrom mera, u koordinaciji sa poslovnom zajednicom, baš kao 2008. godine.

SETimes: Koje mere će Makedonija preduzeti?

Saračini: Vrlo je važno da održimo makroekonomsku stabilnost. To je dogovoreno i odobreno od strane naših međunarodnih partnera, kao što je Svetska banka. Novi program vlade bavi se ključnim prioritetnim pitanjima, uzimajući istovremeno u obzir sadašnju situaciju, i fokusira se na podsticanje konkurentnosti.

Vlada pažljivo prati kretanja na tržištu i redovno komunicira sa privatnim sektorom kako bi adekvatno reagovala na sve izazove, ali takođe sledi politiku pozitivnog ekonomskog rasta. U prethodnoj fazi ove krize došlo je do smanjenja rasta, izvoza i radnih mesta. Međutim, odmah smo uveli mere protiv krize i brzo se oporavili.

Neki od tih programa uključuju smanjenje duga prema inostranstvu i kod kuće, povećanje kapitalnih investicija, revitalizaciju industrije i građevinarstva, kao i realizovanje novih projekata na polju drumske i železničke infrastrukture i energetike.

Ako kriza u inostranstvu postane još žešća i negativno utiče na našu ekonomiju, uvešćemo još jedan paket mera usmerenih na različite aspekte vodećih grana poslovanja.

SETimes: Koji su ekonomski prioriteti Makedonije?

Saračini: Ekonomski rast. Ukratko, stimulisanje i diversifikacija proizvodnje i izvoza; promovisanje investicija i inovacija, kao i unapređivanje poslovne klime; jačanje uloge malih i srednjih preduzeća; i smanjenje energetske zavisnosti.

Izgledi Makedonije za održivi razvoj leže u promovisanju znanja i saradnje, kao i u preduzetničkom duhu. Moj cilj je da nastavim sprovođenje strateških dokumenata i jačam saradnju između poslovne i naučne zajednice i vlade.

SETimes: Kako će potpuna liberalizacija energetskog tržišta sledeće godine uticati na Makedoniju?

Saračini: Aktivnosti u energetskom sektoru regulisane su Zakonom o energetici, donetim u februaru ove godine, čime se prenose 12 direktiva i tri propisa iz akvisa EU.

U skladu sa sporazumom kojim se uspostavlja energetska zajednica, svi potrošači treba da steknu pravo da biraju sopstvene snabdevače strujom i prirodnim gasom od početka januara 2015. godine.

Veliki potrošači koji su direktno povezani sa električnom mrežom ostaće u tom statusu. Svi drugi potrošači električne energije i prirodnog gasa -- osim domaćinstava -- steći će pravo u periodu tranzicije, dok se ne otvore tržišta sredinom 2012. godine. U tom periodu biće pripremani pravilnici kako bi se zaokružio pravni i regulatorni okvir.

SETimes: Da li je turizam postao strateški sektor razvoja?

Saračini: Turizam je svakako sektor rasta. Ukupan broj turista povećao se za 9,1 odsto u ovoj godini, kao i dužina njihovog boravka. Kao posledica toga, priliv strane valute u prvoj polovini godine povećao se za 18,5 odsto.

Zbog velike potražnje, broj radnih mesta vezanih za turizam povećao se za vise od trećine u prvom kvartalu ove godine, u poređenju sa istim periodom 2010. godine.

Već je preduzet izvestan broj mera, kao što je smanjenje PDV sa 18 odsto na 5 odsto, za hotelsko-restoranske usluge. Nastavićemo da subvencioniramo „organizovani promet stranih turista”, povećavamo broj čarter letova iz Holandije, Finske i Izraela i uključićemo promotivne letove iz Češke Republike i Rusije.

Biće uveden novi „Satelitski račun turizma“, u partnerstvu sa Svetskom turističkom organizacijom, kako bi se utvrdio precizan broj turista, priliv strane valute i da bismo bolje shvatili potrebe potrošača.

Takođe planiramo da sprovedemo prerađenu Nacionalnu strategiju za turistički razvoj -- radi unapređivanja kvantiteta i kvaliteta objekata i njihove ocene i pripremimo studiju o razvoju planinskog turizma.

Vlada će nastaviti koncept „vezanog brendiranja“ Makedonije kao turističke destinacije i promovisanja spotova o određenim temama ili sektorima u svetskim medijima.

SETimes: Šta su projektovane strane investicije u Makedoniji?

Saračini: Makedonija je inicirala značajne infrastrukturne projekte koji služe kao katalizator za projekte u drugim sektorima. Očekujem da će strane -- kao i domaće -- kompanije investirati u slobodne tehnološko-industrijske razvojne zone (TIR), posebno u Skoplju, Tetovu i Bitolju.

Na osnovu sprovedenih mera i aktivnosti koje su planirane novim programom vlade, predviđamo da će stopa investicija do 2015. godine dostići oko 30 odsto BDP ili 7-10 odsto godišnje investicione stope. Ako ne dođe do nove svetske finansijske i ekonomske krize, očekujemo da ukupni priliv stranih direktnih investicija dostigne preko 2 milijarde evra do 2015. godine.

Veliki doprinos ovom rastu doći će od javnih investicija, koje će iznositi između 4 odsto i 5 odsto. Povećano poverenje stranih investitora u Makedoniju i prednosti koje zemlja nudi u TIR doprineće rastu direktnih stranih investicija.

Kao rezultat već pokrenutih i budućih infrastrukturnih projekata, očekujemo prosečan godišnji rast u građevinarstvu od 7,5 odsto i 6-8 odsto u industriji, kao i pad nezaposlenosti na ispod 25 odsto.

Poljoprivreda, podstaknuta subvencijama i IPA fondovima, trebalo bi da zabeleži prosečan rast od 5 odsto.

Kao rezultat rasta u izvozu i direktnim stranim investicijama, povećaće se ukupne rezerve strane valute u periodu 2011-2015 i biće održan nivo od četiri do pet meseci pokrivenosti uvoza robe i usluga, čime će se omogućiti stabilnost kursa strane valute.

Nastavak na Southeast European Times...