Izvor: B92, 03.Jul.2011, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ograničenje suvereniteta Grčke"
Berlin -- Predsedavajući evrozone Žan Klod Junker kaže da se Grčka suočava sa velikim ograničenjima njenom suverenitetu.
To pre svega podrazumeva podršku eksperata iz redova EU, koji grčkim ministarstvima pomažu u suočavanju sa posledicama krize.
Grci su veoma osetljivi na bilo kakvo narušavanje njihovog suvereniteta ili sugestije da strani "komesari" budu umešani u vođenje poslova te države.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Junker je tim povodom kazao da „nikome ne sme biti dopušteno da vređa Grke, već im treba pomoći. Oni su kazali da su spremni da prihvate ekspertizu iz evro zone".
Trejhand je bio jedno od najvećih stečajnih preduzeća u svetu. U kompanijama koje je Trejnhand posedovao 1990. bilo je zaposleno četiri miliona Istočnih Nemaca, ali je 1994, kada je agencija ugašena, ostalo samo 1,5 miliona radnika. Umesto da ubere prihod koji je trebalo da bude podeljen svim Istočnim Nemcima, holding kompanija je nagomilala dug od 172 milijarde dolara tokom rasprodaje po bagatelnim cenama, naveo je Rojters.
On je, međutim, primetio kako je kriza u Grčkoj umnogome nastala kod kuće. „Između 1990. i 2010, plate su porasle za 106,5 odsto, mada privreda nije rasla istom brzinom. Politika plata je bila potpuno van kontrole i nije bila zasnovana na produktivnosti", primetio je Junker.
Žan Klod Junker dodaje da ta zemlja mora da privatizuje državnu imovinu u obimu sličnom rasprodaji preduzeća u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj ranih 1990-tih.
Junker, koji je i premijer Luksemburga, kaže da će Grčkoj za predstojeći talas privatizacije možda biti potreban model po ugledu na nemačku „Trejhand agenciju", koja je između 1990. i 1994. u nekadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici prodala 14.000 preduzeća.
Inače, prethodno su se ministri finansija članica evrozone dogovorili o odobravanju pete tranše finansijske pomoći Grčkoj, u iznosu od 12 milijardi evra. EU treba da pruži Grčkoj 8,7 milijardi evra, a MMF 3,3 milijarde.
Peta tranša će omogućiti Grčkoj da izbegne neposrednu opasnost bankrota, ali joj je i dalje potreban drugi paket pomoći koji bi mogao da bude zaključen u septembru.
Grčka koja se povija pod teretom dugova od preko 340 milijardi evra, primila je od Evropske unije (EU) i MMF prošlog proleća prvi paket pomoći vredan 110 milijardi evra.
Grčke vlasti moraju da prodaju imovinu u vrednosti od pet milijardi evra tokom 2011, ili će propustiti da ostvare cilj postavljen na osnovu programa EU i MMF. To bi onda moglo da znači uskraćjivanje inostranih stredstava koja su vladi u Atini potrebna za vodjenje zemlje i kako ne bi proglasila bankrot.
Pogledaj vesti o: Grčka
