Izvor: Politika, 25.Feb.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oblak kritika nadvio Atinu
Evropa upozorava na nova snižavanja kreditnog rejtinga Grčke
Od našeg dopisnika
Atina, 25. februara – Generalni štrajk koji je u sredu paralisao Grčku bio je masovan, a na protestima protiv restriktivne politike vlade učestvovalo je više od trideset hiljada ljudi. Tokom demonstracija u centru Atine na nekoliko mesta je došlo do ozbiljnog sukoba demonstranata i policije koja je upotrebila suzavac. Bilo je povređenih, privedenih, ponovo su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razbijani izlozi, stradale su banke... Ove vesti nacija je saznala sa zakašnjenjem od, praktično, 24 sata jer su se sindikalnom pozivu na obustavu rada radnika u privatnom i javnom sektoru pridružili i svi novinari, svi TV i radio kanali pa je, tako, Grčka bila i u informacionoj izolaciji.
Danas se, zato, svi ubrzano oglašavaju. Premijer Papandreu je u intervjuu australijskim novinarima ponovio da, i pored štrajkova, politiku vlade koja je usmerena na što brži izlazak iz krize i povratak međunarodnog poverenja podržava većina građana i da je to za njega lično veliki podstrek.
Predsednik sindikata radnika privatnog sektora Janis Panagopulos podseća da nije pošteno da samo narod ispašta i plaća posledice krize koju nije prouzrokovao i da mala zemlja kao što je Grčka, a to postaje sve očiglednije, jednostavno postaje lopta u rukama međunarodnih ekonomskih i geopolitičkih igrača.
Rejting agencije Mudis i Standard i Purs nagovestile su mogućnost da kreditni rejting Grčke bude dodatno snižen u slučaju da se ne ispune data obećanja za smanjenje budžetskog deficita. Agencije upozoravaju da bi ovo moglo da se dogodi već krajem marta ukoliko nacionalna ekonomija i dalje bude slaba a politička situacija, uključujući tu i štrajkove, ne postane bolja.
U isto vreme Evropska komisija je počela sudski proces protiv Grčke zbog, kako se navodi, izigravanja evropskog zakona i davanja subvencije domaćim firmama kako bi se izbegle evropske norme o konkurenciji. Reč je o davanju poreskih olakšica mnogim preduzećima, pre svega da bi se izbegla nezaposlenost i obezbedila socijalna stabilnost što je, kako se kaže još jedan od razloga za povećanje budžetskog deficita Grčke.
Međutim, očigledno je da tenzija postaje sve veća i da se poruke, pouke ali i upozorenja koja Grčkoj šalje ostali deo Evrope, ovde sve teže gutaju.
Oštre kritike Nemačkoj i Italiji uputio je i zamenik premijera Teodoros Pangalos, koji je podvukao da je nivo rukovođenja u zemljama Unije jadan i da bivši lideri kao što su Tačer, Kol i Miteran ne bi nikada dozvolili da dođe do ovakve, pre svega, finansijske i političke situacije. Osvrćući se na kritike koje Nemačka zbog finansijske krize upućuje Atini, Pangalos je podsetio da je za vreme nacističke okupacije Grčka bila razorena a hiljadu ljudi masakrirano i da Atina nikada nije dobila kompenzaciju za ono što su joj nacisti učinili u Drugom svetskom ratu.
„Uzeli su grčko zlato, uzeli su naš novac i nikad nam ga nisu vratili”, ljutito je Pangalos izjavio u intervjuu radio Bi-Bi-Siju. „Niko od njih ne traži da nam sada Nemci to i vraćaju ali bi bar mogli da budu manje glasni i ljutiti zbog naših gubitaka i grešaka”.
Takođe, Pangalos je podsetio da je Italija mnogo više od Grčke imala razloga da sakriva svoje pravo finansijsko stanje kada je osiguravala svoj ulazak u evrozonu i da nije pošteno samo Atinu optuživati za sve grehe.
Očigledno, uporedo sa krizom otvaraju se i mnogi drugi frontovi i postaje jasno da Grčka neće tek tako lako prihvatiti sav teret krivice koji se svakog dana sve više svaljuje na njena leđa.
Jasmina Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 26/02/2010]
