Izvor: Politika, 13.Avg.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina podrška ne menja grčku realnost
„Trojka” međunarodnih kreditora tražiće od Grčke da milijardu evra obezbedi iz poreza na nekretnine, koji Grci inače retko plaćaju
Od našeg dopisnika
Atina – Povratak premijera Antonisa Samarasa u Atinu posle zvanične posete SAD, u kojoj je Grčku promovisao kao „bastion stabilnosti” u regionu, liči na otrežnjenje jer ga odmah očekuje sastanak sa ministrima, provera ispunjenih zadataka i priprema zajedničke „linije odbrane” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pred septembarski dolazak „trojke” međunarodnih kreditora.
Moralna podrška Grčkoj u Vašingtonu, kada je reč o sprovođenju ekonomskih reformi i borbi za izvlačenje iz krize, potencijalna zainteresovanost američkih investitora i razumevanje predsednika Baraka Obame za žrtve koje je podneo grčki narod za razliku od Evrope koja stalno ima nove zahteve, bili su za Samarasa tokom boravka u SAD kao „melem na ranu”.
Američki predsednik je u susretu naglasio da ekonomija ne može da bude jedini parametar u spasavanju Grčke, da je jasno da mora da postoji plan fiskalne konsolidacije, ali isto tako i spremnost svih aktera da se umesto neprekidnih uslova, napori koncentrišu i na stvaranje uslova za oživljavanje privrede i nova radna mesta.
Bez obzira na Obaminu podršku, Samarasu predstoji da sa svojim ministrima postigne konkretan napredak u primeni strukturnih reformi, zahtevanih od „trojke”. Tokom leta nije bilo prekida u radu vlade niti uobičajenih dugih godišnjih odmora kako se ne bi ponovile stare greške u realizaciji, pre svega administrativnih reformi, koje podrazumevaju drastično smanjenje broja zaposlenih, bolju naplatu poreza i primenu usvojenih poreskih propisa.
Ministar finansija Janis Sturnaras, međutim, ističe da Grčka ne može da prihvati nikakve nove mere koje bi podrazumevale smanjenje plata i penzija, ali da još ima prostora za smanjenje broja zaposlenih u državnom sektoru.
„Nema nikakvog plana B koji bi podrazumevao dodatno restrukturiranje duga. Sve je već dogovoreno sa EU. Dobro sarađujemo sa ’trojkom’”, istakao je Sturnaras.
Mogućnost dodatnog smanjenja minimalnog ličnog dohotka u privatnom sektoru je odbacio i ministar rada Janis Vrucis, koji je naglasio da će minimalac od 585 evra ostati nepromenjen do 2016. godine. Prema njegovim rečima, to je ta „linija odbrane” koja mora da se pripremi pred dolazak „trojke” poverilaca Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke.
I ministar za administrativne reforme Kirijakos Micotakis smatra da međunarodni poverioci moraju da znaju da je rizik tražiti bilo kakve nove mere, da to neće pomoći naplati poreza i da je kriza već otišla predaleko i da je previše bolna.
Međutim, već sada je jasno da je jedan od zahteva „trojke” najavljen za septembar obaveza da se dopunskih milijardu evra obezbedi iz poreza na nekretnine. To će, ukoliko se i realizuje, biti veliki udarac za Grke koji nisu navikli na ovakvu vrstu nameta i koji po tradiciji imaju po nekoliko kuća ili stanova…
Istovremeno, Ministarstvo finansija mora da plati kaznu od 150.000 evra jer je dozvolilo da „procure” poverljivi podaci o poreskim obveznicima. Ovi podaci su se našli u rukama privatnih kompanija koje su ih potom nezakonito koristile.
TV kanal Mega objavio je da je sud posle tužbe Organizacije za zaštitu ličnih podataka kaznio Ministarstvo finansija sa najvećom kaznom predviđenom za takvo krivično delo i to sa obrazloženjem da nije preduzelo neophodne mere za zaštitu poverljivosti podataka o poreskim obveznicima u zemlji, što je bila i osnova za niz mahinacija.
Samo prošle godine istraga je ustanovila da su, uz pomoć i nepažnju zaposlenih u Ministarstvu finansija, u ruke samo jedne osobe došli fajlovi sa ličnim podacima devet miliona poreskih obveznika.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 13.08.2013.
Pogledaj vesti o: Grčka
