Izvor: Politika, 30.Jun.2011, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi zakon spasava od bankrotstva
U divljanju vandala, koje je trajalo do ranih jutarnjih časova, u centru Atine je polomljeno i zapaljeno sve što im je bilo na putu
Od našeg dopisnika
Atina – U atmosferi manjih nereda, posle prekjučerašnjeg divljanja koje je centar Atine ostavilo u katastrofalnom stanju, grčki parlament je sa 155 „za” i 136 glasova „protiv” izglasao prateći zakon koji je uslov za primenu drastičnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mera štednje, ali i uslov za konačno dobijanje evropskih kredita.
Reč je o takozvanom zakonu o izvršenju kojim se u praksi sprovode novi porezi, smanjenje plata, privatizacija, sve ono što je u globalu obuhvatio s mukom izglasani srednjoročnog programa štednje.
Situacija je bila vrlo napeta jer je opozicija pretila negativnim glasanjem, privlačenjem nezavisnih poslanika na svoju stranu i mogućnošću da zakon ne prođe. To bi, a strahovalo se do poslednjeg momenta, za Grčku značilo neizvesnu sudbinu, apsolutnu mogućnost bankrota i agoniju u vidu vanrednih izbora.
U ovom zakonu nabrajaju se koraci kojim će se u naredne četiri godine novim taksama, smanjenjem javne potrošnje i privatizacijom doći do neophodnih sredstava od 28 milijardi evra za popunjavanje budžetskog deficita, a kroz privatizaciju obezbediti 50 milijardi evra. Planirano je da nezaposlenost 2015. bude 13,6 odsto, što bi trebalo da bude manje od trenutnog stanja od oko 17 odsto. Spoljni dug će dogurati do 350 milijardi evra, porašće akcize na cigarete i benzin, biće povećane takse na imovinu i primanja, dodatno smanjene plate i penzije, a počeće i privatizacija.
Opozicija je tvrdila da je reč o neefikasnim merama koje ne nude trajni izlaz iz krize i oživljavanje privrede već, kako je to rekao lider konzervativaca Antonios Samaras, „terapiju za koju nema leka”.
Rasprava u parlamentu je bila obojena osudom nereda i katastrofalnog stanja u kome je posle njih ostao centar Atine. Bilo je zamerki i na račun zakona koji još uvek do kraja ne definiše metode za energično sprečavanje nasilja i kažnjavanje izgrednika. Jer, centar grada, kako to komentarišu grčki novinari, izgleda kao posle bombardovanja.
U divljanju koje je trajalo do ranih jutarnjih časova juče, polomljeno je i zapaljeno sve što im je bilo na putu. Izvaljene su mermerne ploče sa trga Sintagma, zapaljene banke, pošta, restorani, kiosci. Luksuzni hoteli u najstrožem centru su evakuisani i, prema izjavi predsednika Udruženja turističkih firmi Andreasa Andraidisa, naneta je velika šteta turizmu.
Strane agencije otkazuju aranžmane u hotelima u centru plašeći se za bezbednost turista. Tokom poslednjih nereda povređeno je 200 ljudi, od toga 131 policajac. U parlamentu, ali i u javnosti, postavlja se pitanje da li je suzavac jedino sredstvo borbe kada se policija sa demonstrantima bori prsa u prsa.
Asocijacija apotekara Atike je čak istupila sa javnom osudom upotrebe suzavca jer su stotine ljudi zbog posledica zatražili lekarsku pomoć i na metro stanici Sintagma je bila organizovana „poljska bolnica”. Predsednik asocijacije Konstantinos Laureantos je ponašanje policije i upotrebu suzavca nazvao kriminalnim.
Međutim, nema saveta kako da se ponašaju policajci na koje, po istom scenariju, uvek jurišaju grupe vrlo mladih demonstranata, gotovo dece, sa kapuljačama ili maramama na licu, zasipaju ih zapaljivim bombama, kamenim kockama, udaraju drvenim motkama... Policijski kordoni se, pokazuju TV snimci, povlače pred masom, a onda kreću u napad suzavcem i pendrecima, posle čega se, uz usporene TV snimke, debatuje zašto „policija bije narod”. Grci nikako da se dogovore šta je posao policije i stepen njenog ovlašćenja i kako stati na put vandalima.
Pored nereda koje su turisti gledali „uživo”, najveći udarac za grčki turizam jeste činjenica da su i u četvrtak, već treći dan, zatvorene luka Pirej i okolna pristaništa. Zbog štrajka i neslaganja sa vladinim merama kojima se predviđa smanjenje penzija mornara za dodatnih šest odsto, brodovi ostaju u luci. Sa njima i stotine turista koji pod otvorenim nebom čekaju prestanak štrajka i odmor na grčkim ostrvima.
-------------------------------------------------------
Raste broj samoubistava
Ministar zdravlja Andreas Loverdos obavestio je parlament da je broj samoubistva u zemlji u poslednje vreme porastao za 40 odsto i da dobija formu epidemije, piše u izveštaju. Posebno je zabrinjavajuća situacija na Kritu, gde je najveći broj onih koji su zbog bezizlazne situacije na sebe „digli ruku”. Dosad je Grčka sa 6,5 samoubistava na 100.000 stanovnika na listi Svetske zdravstvene organizacije bila na poslednjem mestu.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 30.06.2011.
