Izvor: B92, 29.Jan.2012, 03:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemci bi da uzmu suverenitet Grcima

Atina -- Grčka neće svoj fiskalni suverenitet preneti na EU, saopštila je njena vlada i odbacila nemački predlog za uvođenje evropskog tutorstva u zoni evra.

"Postoji nefomalni dokument (non-paper) predstavljen u grupi evra", o stavljanju budžeta Grčke pod stalnu kontrolu EU, "ali Grčka o tome i ne razgovara, isključeno je da to prihvatimo, jer te nadležnosti su relevantne za suverenitet zemlje", rekao je izvor iz Vlade Grčke.

U subotu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uveče, Vlada Grčke je potvrdila svoj stav u zvaničnom saopštenju, naglasivši da je sprovođenje državnog budžeta "isključivo" njena odgovornost.

Londonski Fajnenšel tajms je, međutim, primetio da bi ukoliko predlog Nemačke počne da dobija podršku unutar evrozone, moglo da dođe do ozbiljnog protivljenja u Grčkoj gde su za april planirani prevremeni parlamentarni izbori. Naime, i dosadašnja politika vlasti o smanjenju rashoda krajnje je nepopularna u javnosti Grčke i u poslednje vreme je dovela do masovnih protesta i štrajkova. Grčka upravo pregovara o finalizaciji novog, drugog paketa međunarodne pomoći u koji su, za razliku od prvog, uključene i komercijalne banke.

"Rezultati već učinjenih velikih napore ogledaju se u elementima primarnog deficita zemlje (ne računajući kamatu na dug) koji je sa 24 milijardi evra (10,3 odsto BDP) 2009. opao na oko 5,2 milijarde (2,4 odsto od BDP) 2011. godine", piše u saopštenju.

Podsetimo, jedan evropski izvor u Frankfurtu je potvrdio postojanje predloga nekih zemalja zone evra, uključujući Nemačku, da evrozona preuzme kontrolu nad grčkim budžetom pre nego što Atina dobije drugi paket pomoći. Prema tom planu Nemačke, jedan komesar EU kojeg bi imenovali ministri finansija evrozone, mogao bi da stavlja veto na budžetske odluke koje bi donela vlada Grčke.

Nekoliko nemačkih poslanika u više navrata je ponovilo da se dalje davanje novca Grčkoj ne može ni zamisliti bez strožije kontrole ispunjavanja uslova koji idu uz pakete sa parama.

Grčka je trenutno pod dvostrukim pritiskom: da s jedne strane obezbedi olakšice svojih dugova privatnim investitorima, a da s druge strane izađe na kraj sa pritiskom evojih evropskih partnera koji od Grčke oštro zahtevaju nove i nove mere štednje i dublje reforme.

Neuspeh na bilo kom od ova dva finansijska fronta uterao bi Grčku kroz dva meseca u neispunjenje obaveza, dodajući ulje na vatru evropske finansijske krize. U tom slučaju, Grčka bi najverovatnije napustila evrozonu, što bi destabilizovalo ovaj finansijski blok, unelo paniku na finansijska tržišta i do krajnjih granica ugrozilo krhku svetsku ekonomiju.

I posle dve nedelje intenzivnih pregovora, dogovor sa privatnim investitorima vredan 100 milijardi evra tek treba da bude postignut. Grčki premijer Lukas Papadimos i ministar finansija Evangelos Venizelos nastavljaju razgovore sa predstavnicima stranih banaka i ostalih investitora.

Otpisom duga bi trebalo da se grčki dug od 160 odsto BDP-a smanji na 120 odsto, ili otprilike na trenutni italijanski nivo, što je ključni uslov za dodeljivanje novog paketa pomoći prezaduženoj Grčkoj.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na B92...

RTS: Grčka zadržava kontrolu nad budžetom?