Izvor: Danas, 06.Avg.2015, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na izvoru tople vode
Nekih 15 kilometara istočno od Aleksandropolisa nalazi se područje delte reke Marice, na grčkom - Evros. Reka Marica je dugačka 528 kilometara, od kojih 310 teče kroz Bugarsku, a 218 kilometara predstavlja granicu Grčke sa Bugarskom i Turskom. Vizitorski centar ove delte nalazi se, dakle, na putu od Aleksandropolisa ka turskoj granici, a u mestu Trajanopolisu.
Centar je otvoren u septembru 1997. godine, i danas je polazna tačka za eko-turističke posete ovome parku >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prirode. Deo područja delte može se obilaziti u sopstvenom aranžmanu (deo delte zapadno od vizitorskog centra - Antija močvare), a drugi deo, pošto je već u oblasti pogranične zone, može se obilaziti samo organizovano - uz pratnju grčkih "rendžera" - a tu su Drana, Laki i Palukija lagune, kao i Nimfon, Skepi i Spitija jezera.
Pomenuti Trajanopolis izgrađen je na mestu gde postoje izvori tople vode, a uz to je bio i na zgodnom mestu - odmah uz antički auto-put "Via Egnatia". Trajanopolis je za stare Rimljane bio isto što i Predejane za današnje Srbe, ili hotel Romantik u Makedoniji za Mirka Alvirovića.
Odmah preko puta vizitorskog centra vide se ostaci nekadašnjih banjskih kupatila iz 14. veka, sa najvažnijom zgradom po imenu "Hana" (verovatno od reči "han") - mesto koje je služilo kao odmorište za putnike. Danas je, na pomenutim ostacima, tj. u njihovom produžetku, izgrađen novi kompleks kupatila, a u okolini se nalaze i banja i hoteli, i restorani i svi ostali potrebni sadržaji. Međutim, ovaj deo Grčke posetili smo po pravom letnjem pljusku, pa nigde nismo videli žive duše, a kamoli turiste iz pomenute banje. Verovatno su bili negde unutra, u banjskim kupatilima, čvareći se u toploj vodi od tačno 52 stepena (Celzijusa). A kada ne pada kiša, vredi se popeti na obližnje brdo gde se nalazi akropolis Trajanopolisa, jer se odatle pruža divan pogled na celu deltu Marice. Tako barem kažu prospekti. Kada konačno zaronite u mrežu dobrih makadamskih puteva koji vode na sve strane - i oivičavaju splet malih močvara, i drugih raznih vodenih površina - ući ćete u carstvo od preko tri stotine raznih ptica. Uzgred, u Zasavici su registrovane 182 ptičje vrste, tek da vidite o kakvom se ptičjem bogatstvu ovde radi. Vozeći se polako kolima (najbolje je da imate električni automobil pa da vas ptičice ne čuju), dok vam malecke žabe skakuću po putu oko automobila, svakih par minuta nailazite na razne, neobične, male i velike ptice koje vas ili nezainteresovano gledaju ili pak plašljivo zalepršaju krilima i odu na neko mirnije mesto, daleko od dosadnih turista iz Beograda. Rode, čaplje, male i velike, bele, crvene, severni vivci, sprudnici, labudovi, čaplje kašikare, beli pelikani, galebovi i kormorani... a pošto su u blizini i visovi i obronci Rodopskih planina, to pruža i dodatno stanište za još čitav niz kraljevskih ptica - kao što su orao kliktaš, zlatni orao, riđi mišar, crni lešinar i beloglavi sup.
Pogledaj vesti o: Grčka
