Izvor: FXLider.com, 11.Apr.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEDELJNI IZVEŠTAJ 27.2.-2.3.

Medjunarodni monetarni fond je odredio 13. mart kao datum na kome će se raspravljati o 130 milijardi evra pomoći Grčkoj. Dok je ovaj fond do sada obuhvatao trećinu troškova pomoći evro zoni još uvek nije objavio svoj udeo u drugoj tranši pomoći Grčkoj. Nakon 48 časova pregovora na G20 samitu u Meksiku početkom ove nedelje, lideri nisu uspeli da se dogovore oko pomoći Evropi u borbi sa dužničkom krizom. Umesto toga najveće svetske ekonomije su iznele stav da neće povećavati svoj doprinos fondu dok same članice evro zone ne povećaju  svoj udeo. SAD su već odbile da povećaju svoj deo doprinosa i ako eskalacija dužničke krize u Evropi preti da ugrozi reizbor sadašnjeg predsednika SAD-a Barack Obame. U Nemačkom parlamentu je izglasana podrška Grčkoj kroz pomoć nakon što je Angela Merkel upozorila da bi napuštanje evra od strane Grčke rizikovalo neprocenjivu štetu. Standard & Poor's rejting agencija stavila je EFSF na negativno posmatranje upozoravajući da je moguće smanjenje rejtinga u budućnosti. ECB je reagovala na ovu odluku privremenom suspenzijom autorizacije upotrebe grčkih obveznica kao kolaterala bankama. Činjenica da grčke obveznice neće moći  biti autorizovane kao kolateral kod ECB-a ukoliko se očekuje selektivno bankrotstvo naglasila je sporost vlada evro zone da usvoje dogovorene mere kako bi podržale razmenu duga Grčke. Vodje evro zone složile su se u naporu da ponude alternativni kolateral kroz EFSF fond za pomoć . Ipak, ova podrška još uvek nije usvojena a ECB očekuje da će do toga doći sredinom marta. Ministar finansija Portugalije objavio je da je ova zemlja prošla  finansijsku kontrolu od strane EU ECB-a i IMF-a što je otvorilo put dobijanju nove tranše pomoći od 14.6 milijardi evra. U Irskoj će biti održan referendum o novom fiskalnom zakonu evro zone koji može doneti nove mesece nesigurnosti Evropi kao I potencijalni znak pitanja o budućnosti Irske u okviru evra. U operaciji  dugoročnog refinansiranja 800 banaka pozajmilo je od ECB-a 529.531 milijardu evra. Standard & Poor's  smatra da je ova intervencija Evropske centralne banke značajno smanjila rizik od kraha likvidnosti banaka čime je sprečena mogućnost ozbiljno kreditnog sloma i dodatnog pritiska. Ipak, po S&P-u ova akcija nije usmerena na pozadinske strukturne probleme bankarskog sektora kao što su  manjak kapitala, nesigurna izvodljivost nekih biznis modela u srednjoročnom periodu kao i nastavak nesigurnosti kada je u pitanju održanje vrednosti dobara usled izloženosti riziku. Prvog dana EU samita u briselu ministri finansija evro zone odlučili su da zadrže više od 130 milijardi evra pomoći Grčkoj na osnovu toga da Atina još uvek nije regulisala situaciju sa internacionalni kreditorima. Pomoć bi mogla da bude odobrena već sledeće nedelje. Ministri su potpisali paket finansijskih podsticaja i instrumenata kako bi podržali dogovor o reprogramu duga sa privatnim investitorima. ISDA ( International Swaps and Derivatives Association) telo koje odlučuje da li je ili nije došlo do “kreditnog kraha”odlučilo je da grčko restrukturiranje duga ne predstavlja takav slučaj ili bar ne još uvek. To znači da se 3.25 milijardi evra CDS-a (osiguranje od bankrota država) na grčke obveznice ne isplaćuje ukoliko ISDA ne promeni kasnije  mišljenje. Ova odluka može predstavljati značajan udarac na tržištu CDS. Nezaposlenost u evro zoni skočila je na rekordan nivo od 10.7 pc u januaru. 
 
Aktivnost privrede Velike Britanije je smanjena u poslednjem kvartalu protekle godine kako su kompanije smanjile nivo investicija zbog zabrinutosti da će oporavak privrede kako je guverner BOE Mervyn King izjavio biti “spor i nesiguran”. GDP je pao 0.2 pc u odnosu na treći kvartal kao što je i bilo prognozirano. Ekonomisti ne predvidjaju reviziju. Poslovne investicije su pale 5.6 pc što je najviše još od prvog kvartala 2011 godine. Potrošnja je porasla 0.5 pc što je prvo povećanje u poslednjih godinu i po dana podržana optimizmom da će Britanija uspeti da izbegne recesiju. Ipak guverner BOE je izjavio da je banka spremna da poveća finansijski stimulans ukoliko to bude potrebno . Nezaposlenost se povećala, kreditni uslovi su pooštreni a vlada prolazi kroz najveće smanjenje budžetskih troškova ikad ukoliko se ne uzmu u obzir periodi rata. George Osborne je upozorio pre usvajanja budžeta za naredni mesec da Velika Britanija sve više ponestaje novca i da ne može sebi da priušti smanjenje poreza izazvano velikim dugom kao i dodatnu potrošnju. Zbog rizične situacije u kojoj su se našle javne finansije, ekonomski rast  ima najveće šanse da se ostvari kroz poboljšanje poslovanja firmi kao i kroz povećanu zaposlenost. Vrednost UK desetogodišnjih obveznica je porasla nakon  što je Standard & Poor’s smanjio kreditni rejting Grčke na selektivni bankrot. Priraštaj na referentne obveznice smanjio se na tronedeljni minimum nakon što je objavlje podatak da su trajna dobra u SAD-u pala u januaru čime su podržane spekulacije da privreda SAD-a slabi. Jačanju funte je doprinela I vest da je maloprodaja u Velikoj Britaniji u februaru zabeležila rast čime je sterling nastavio rast u odnosu na dolar ka tronedeljnom maksimumu. Visoka cena nafte i potencijalni pritisak zarada ukazuju na opasnost da ovaj pritisak na inflaciju može da bude dugotrajniji od očekivanog u periodu kada nezaposlenost raste a potražnja smanjuje. Povećanje od 50 milijardi funti u dodatnim stimulansima koje je usvojeno u februaru verovatno će biti poslednje mada je guverner BOE izjavio da će dalje kvantitativno popuštanje zavisiti od potreba privrede. Sir Mervyn King  smatra da bi banke trebalo da budu više dokapitalizovane nego što je do sada bio slučaj. Kada je u pitanju RBS to bi verovatno značilo punu nacionalizaciju. Proizvodnja u Velikoj Britaniji se povećala drugi mesec za redom u februaru čime je dat signal da privreda nije skliznula u recesiju nakon smanjenja aktivnosti u poslednjem kvartalu prošle godine. Proizvodni PMI pao je sa 52.0 koliko je bio u januaru na 51.2 u februaru i nije ispunio prognoze od 51.9. I ako u padu ovaj indeks je pokazao da je proizvodnja ipak u fazi rasta kako je granica izmedju ekspanzije i kontrakcije 50. Proizvodni sektor je nastavio rast u februaru čime je povećana i zaposlenost čime je stvorena solidna baza na početku 2012 godine. Ipak izveštaj ukazuje na veoma teške uslove sa kojima se suočavaju proizvodjači usled smanjene potražnje u evro zoni . jedan od kreatora politike BOE Martin Weale izjavio je da znaci rasta i rizik inflacije sugerišu da ekonomije Velike Britanije neće imati potrebu za novim stimulansima kada se trenutna kupovina obveznica završi.
 
Cena zlata je tokom ove nedelje bila veoma nestabilna. Nakon blagog pada početkom nedelje kada se zlato povuklo sa tromesečnog maksimuma ipak je uspelo da se održi prilično visoko. Tržište je pokušavalo da izvaga rezultate G20 samita koji je održan u Meksiku i odbijanje povećanja sredstava IMF-a. Nakon što je predsedavajući Federalnih rezervi Ben Bernanke izjavio da neće biti trećeg kvantitativnog popuštanja cena zlata je naglo pala. U svom izlaganju po pitanju  polugodišnjeg izveštaja o monetarnoj politici izjavio je da je brzina rasta privrede bila neujednačena i prilično skromna ali da se ipak očekuje rast u narednom period . Za sada cena zlata uglavnom zavisi od kretanja US dolara za razliku od nedavnog perioda kada se više kretala u skladu sa rastom i padom evra.
 
Cenu sirove nafte i dalje održava prilično visoko zabrinutost zbog tenzija izmedju Irana i zapada oko nuklearnog programa. Mogućnost vojne intervencije se povećava što bi moglo da značajno poveća cenu sirove nafte. Objava Američkog naftnog instituta da su US zalihe porasle za 0.5 miliona barela imala negativan efekat  čime je ona nastavila pad sredinom nedelje uprkos slabljenju dolara. Najveći uvoznici nafte iz Irana Indija i Kina, za razliku od Koreje i Japana, nastavile su uvoz usled nedostatka izvora iz kojih bi mogli da pokriju jaz koji bi nastao ukoliko bi primenili embargo. I dalje suprotni faktori utiču na kretanje cene. Sa jedne strane ponuda iz Južnog Sudana, Jemena i Sirije je pala usled eskalacije sukoba što povećava zabrinutost investitora oko smanjenja ponude. Sa druge strane povećanje ponude iz Saudijske Arabije i Nigerije kao i plan SAD-a da oslobodi strateške rezerve ukoliko cena sirove nafte nastavi da raste utiču na pad cene.
 
Nakon dezinformacije koja je u četvrtak uveče objavljena na tržištu da je napadnut naftovod u istočnoj Saudijskoj Arabiji cena nafte je naglo skočila na 110.5 dolara po barelu.  Ubrzo nakon demantija cena se vratila i čak zabeležila manji pad. 
 

Nastavak na FXLider.com...