Izvor: Politika, 23.Okt.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muška „Ministarka” i ženski „Maratonci”
U Zvezdara teatru u toku su pripreme predstave „Maratonci” u kojoj Topaloviće igraju žene, u režiji Milice Kralj
U najnovijem pozorišnom hitu „Gospođa ministarka” rediteljke Tatjane Mandić Rigonat, u Pozorištu „Boško Buha”, ženske uloge poverene su muškarcima, sa osnovnom idejom da se ukaže na opštu moralnu travestiju. Ideja da muškarci tumače ženske uloge nasleđena je još od antičke Grčke i vremena Šekspira kada su sve uloge tumačili glumci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer je ženama bilo zabranjeno da glume.
Reditelj Jagoš Marković davne 1996. godine došao je na ideju da na „ženski” način pročita Kovačevićeve „Maratonce” u Novom Sadu. Sa ovim scenskim rukopisom novosadska glumačka ekipa je gostovala na mnogim festivalima i osvojila mnogobrojna priznanja.
Sličan rediteljski princip Marković je nešto kasnije primenio i u predstavi „Skup” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 2002. godine, u kojoj je Đurđija Cvetić bila deda Skup, Aleksandar Srećković gospođa Dobre, Branka Veselinović Dundo Dživo.
U Pozorišta na Terazijama već 23 godine traži se karta više za mjuzikl „Neki to vole vruće” u kojem glumački par Rade Marković i Svetislav Goncić tumače Džoa i Džerija, neodoljive junake koji muku muče sa štiklama, haljinicama i svilenim čarapama na sceni.
Egon Savin svojom idejom da žensku ulogu Porcije u delu „Mletački trgovac” V. Šekspira poveri Draganu Mićanović, u velikoj meri obezbedio je dugovečnost ovoj predstavi, u produkciji JDP-a.
Muška „Gospođa ministarka” gotovo se poklopila sa rađanjem nove ženske verzije priče o šest generacija familije Topalović koja se bavi proizvodnjom mrtvačkih sanduka, a koju je u svom dramskom prvencu „Maratonci trče počasni krug” ovekovečio dramski pisac Dušan Kovačević još 1972. godine.
Ovoga puta biće predstavljena ženska porodica Topalović koja će prvi susret sa publikom imati u subotu 14. decembra na sceni „Danilo Bata Stojković” Zvezdara teatra u Beogradu, u režiji Milice Kralj.
Ženski Topalovići u predstavi Jagoša Markovića iz 1996. godine (Foto Branko Lučić)
Najstariju Maksimilijanku Topalović tumačiće Neda Arnerić. Njenu kćerku Aksentiju Ljiljana Dragutinović. U liku Milunke naći će se Minja Filipović, Lakicu igra Elizabeta Đorevska, Mirku Katarina Žutić, Đenku Hristina Popović, a Bilju Pitonku Tijana Dapčević. Poznat je i muški deo ekipe: Kristijana će igrati Miki Damjanović, Olivera Aleksandar Alač. Scenografiju radi Milica Bajić Đurov, a kostime Marija Opačić.
– Možda nije ni pametno raditi muški rimejk „Maratonaca” s obzirom na kultnu istoimenu predstavu u Ateljeu 212, kasnije i film. Ovde je u pitanju ženska porodica Topalović koja nema muške glave. Sve je dodatno neuobičajeno. Zamenom ženskog u muško dobili smo jednakost sa zamenom identiteta, morala, vrednosti, svega onoga što mi danas živimo – objašnjava Milica Kralj i dodaje:
– Ideja da pročitamo „Maratonce” sa ženskom podelom otvorila nam je mogućnost da na duhovit način Kovačevićev tekst dodatno progovori o potpunom užasu u kojem živi porodica danas u Beogradu. Dakle, stvari smo obrnule i dobile utisak sveta u kojem se više ne zna ni ko šta radi, ni kome šta pripada. Svi se bore za svoje parče vlasti. U pitanju je, zapravo, svet bez ljubavi. Suštinski naša priča deluje kao neka vrsta horora i vesterna koja nagoveštava da je nastala izvesna pustoš da li posle ratova, obračuna navijačkih bandi... Ono što je činjenica jeste da više nema muškaraca. Oni izumiru, a i ovi koji su ostali više ne vladaju sobom.
Milica Kralj u isto vreme naslućuje kakva će biti reakcija muškog dela publike na žensku porodicu Topalović.
– Mislim da će naša predstava muškarcima biti najzabavnija. Verovatno će misliti da su žene još čudnije ako njih uopšte nema. Šalim se. Stvar je u poremećenim vrednostima, i jedan i drugi pol je pravio greške, izoštravanjem odnosa, rotacijom došli smo do totalnog besmisla u kojem se više ne zna ni šta ko radi, šta je kome prirodno stanje, šta neprirodno.
Ipak, rediteljka ženskih „Maratonaca” ne beži ni od stava da su žene u svojim prohtevima postale jako agresivne.
– I to je istina. Muškarci i žene su ravnopravni, ali ako zamene neke svoje bazične, genetski predodređene radnje, dolazi do tektonskog poremećaja. To bih nazvala svetom opšte agresije žena prema muškarcima, muškaraca prema muškarcima, dece prema roditeljima, roditelja prema deci. Zato kažem da je to svet bez ljubavi. Suočavamo se sa najezdom ljudi koji pokušavaju da se snađu u vremenu koje nam na svakom ćošku pokazuje da nikome nismo potrebni.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 24.10.2013.
Pogledaj vesti o: Grčka
