Izvor: Blic, 05.Jan.2012, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mora biti para za privredu
Banke u Srbiji posluju dobro, stabilne su, štednja raste, struka smatra da imaju novca, ali da nemaju gde da ga plasiraju, jer ne žele preveliki rizik. Najznačajnije banke na tržištu Srbije, čije su centrale u Evropi, kada se kao kriterijum uzme ukupna aktiva, jesu iz Italije, Austrije, Grčke i Francuske. Konkurencija je na zadovoljavajućem nivou, jer prvih pet banaka zauzima manje od 50 odsto tržišta. Postojanje velikog broja banaka sa niskim tržišnim učešćem, do tri odsto, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tu konkurentnost potvrđuje. Klijenti, ipak, misle da je interes banka na pozajmljeni novac visok. U svakom slučaju, banke takođe čeka izazovna godina, pa je to dovoljan razlog da vodeće ljude banaka koje imaju najveće učešće na tržištu pitamo šta prognoziraju za 2012. godinu.
Šta čeka bankarski sektor u 2012. godini? Koliko će novac poskupeti i da li će ga biti za privredu? Čega se plašite u poslovnom smislu?
Antoan Tusen, predsednik IO Sosijete ženeral banke
Sigurno je da će novac biti skuplji
Čekaju nas novi izazovi, a za prevazilaženje je značajan dijalog privrednika, banaka i Vlade. Treba unaprediti komunikaciju između učesnika, a jedna od ideja je formiranje tela koje bi pratilo i pomagalo u restrukturiranju kompanija koje posluju sa problemima. Što se banaka tiče, nastavljamo s podrškom.
U eri novih kapitalnih zahteva i rigoroznijeg upravljanja rizikom, sigurno je da će novac biti skuplji, iako će, po svemu sudeći, bazne stope na dinare i na evro biti niže, ali će rizik likvidnosti i kreditni rizik dodatno opterećivati cenu finansiranja. Ipak, za dobre i kvalitetne projekte uvek će biti dovoljno novca.
Dokazali smo da imamo pozitivnu percepciju srpskog tržišta. Nastavili smo sa investicijama, otvorili 15 ekspozitura, zaposlili stotinak ljudi, a takvi su nam planovi i za 2012. godinu. Svesni smo svih izazova, globalnih i lokalnih, ali verujem da će biti prevaziđeni.
Klaus Priveršek, predsednik IO Unikredit banke
Kapital je ograničeni resurs a cena novca je povezana s rizicima
Srpska privreda će se i dalje suočavati sa brojnim izazovima. Pružaćemo podršku realnoj ekonomiji i stanovništvu kroz širok set mera, od finansijskih do savetodavnih usluga. Posebna pažnja će biti posvećena klijentima kojima je cilj da podrže održivi ekonomski razvoj.
Kapital je ograničen resurs, i cena novca je povezana s rizicima koji utiču na njeno formiranje. To se odnosi na rizik zemlje, ali i na rizik svakog pojedinačnog klijenta. Mi ćemo nastaviti da alociramo kapital klijentima iz kategorije poslova sa stanovništvom i korporativnim klijentima.
U prvom kvartalu 2012. pažnja će biti usmerena na reforme, a u širem kontekstu na evropske integracije. Nastavak reformi će biti značajan za napredak, u smislu povećanja proizvodnje i izvoza, privlačenje stranih investicija, razvoj međunarodne trgovine...
Vladimir Čupić, predsednik IO Hipo Alpe-Adrija banke
Predstoje nam konkretne i bolne odluke
Očekuje nas velika konkurencija. Postoji i neizbežni rizik od produbljivanja recesije u regionu i zemljama EU, čije se posledice mogu odraziti i na stepen privredne aktivnosti i na bankarski sektor, ali prema svim kriterijumima, naše bankarsko tržište ima potencijal, tako da ćemo uspeti da prebrodimo izazove.
Cena novca zavisiće, kao i do sada, od tržišnih kretanja, rizika poslovanja, uslova koje nudi konkurencija... Novca mora biti za ulaganja u privredu jer bez toga nema ekonomskog boljitka. Zato je potrebno nastaviti dijalog započet između državnog vrha, vlasnika krupnog kapitala i bankara, kako bismo zajedno pronašli konkretna rešenja.
Sledi period u kome se moraju doneti konkretne, bolne odluke, koje se pre svega tiču primene neophodnih strukturnih reformi, redukovanja birokratije, doslednije primene zakona. Tržište se može suočiti sa odsustvom likvidnosti. Moraćemo da se izborimo za svaku novu investiciju iz inostranstva.
Ivica Smolić, predsednik IO Komercijalne banke
Srž većine naših problema su nesvesnost i improvizacija
Pre svega mnogo prilagođavanja kako uslovima i kretanjima u bankama maticama mnogih banaka u inostranstvu, daljem pritisku krize, potezima konkurenata, tako i aktivnostima Vlade i NBS. Naredna godina neće biti uporediva sa bilo kojom ranijom, a bankari će tokom tih 366 dana „proživeti" bar dve godine.
Kapaciteta za kreditiranje kvalitetnih klijenata će biti, ali pod nešto skupljim uslovima. Siguran znak za to jesu zaključeni kreditni poslovi u poslednja dva meseca 2011. Nepoznanica ostaju aktivnosti države kroz pojedine programe koji bi mogli da dovedu do pozitivnih efekata.
I u poslovnom i u svakom smislu srž većine naših problema jesu nesvesnost i improvizacija, upakovani u agresiju kao formu odgovora na sva kompleksnija pitanja.
Oliver Regl, predsednik IO Rajfajzen banke
Konkurencija je dovoljna da banke ponude najbolje cene za svoje proizvode
Predstoji novi talas krize, koji će uticati i na bankarski sektor. Dobro je što je on ostao stabilan, visokokapitalizovan i likvidan. Potencijalno ozbiljan problem može biti dalji rast nivoa ukupnih problematičnih kredita u sektoru, koji već sada premašuje 19 odsto, a samo u privredi preko 22 odsto.
Nivo konkurentnosti je dovoljan da banke ponude najbolje cene za proizvode. Do osetnijeg sniženja kamata na kredite u evrima može doći samo ako se promene faktori koji utiču na formiranje cene (euribor, stepen rizika zemlje i troškovi obavezne rezerve). Kod dinarskih kredita, važna je referentna kamata, koja zavisi od inflacije.
Zabrinut sam zbog odlaganja dodeljivanja statusa kandidata za EU. Ta pogrešna odluka može negativno da utiče na podršku EU integracijama unutar zemlje i da uspori strane investicije. Važno je obuzdati rast nivoa problematičnih kredita i brza primena mera koje MMF preporučuje za rešavanje strukturnih problema.
Draginja Đurić, predsednik IO Banke Inteza
Predviđanja bi mogla dovesti do nižih kamata na dinarske kredite
Zbivanja na evropskim tržištima uz nerešene strukturne probleme u privredi i visoku nelikvidnost, nagoveštavaju da 2012. neće biti laka. Banke će biti prinuđene da se prilagođavaju, balansirajući između potrebe očuvanja kreditne aktivnosti i rešavanja gorućeg problema problematičnih kredita. Pozitivno je što su banke u Srbiji likvidne, što ih štiti od eventualnih potresa.
Predviđanje NBS da će 2012. doći do smirivanja inflacije i dalja stabilizacija makroekonomskih prilika mogli bi da dovedu do nižih kamata na dinarske kredite. Banke koje posluju na našem tržištu imaju visoku likvidnost, pa tako i potencijal za plasiranje kredita privredi. Očekujem da će se i dalje ponašati oprezno, da finansiraju zdrave projekte i kreditno sposobne klijente.
Imam veliko poverenje u tržišno liderstvo i snagu banke koju predvodim, pa nema razloga za bojazan. Imamo ambiciozne planove koji podrazumevaju dalji rast, nastavak kreditne aktivnosti, izgradnju nove poslovne zgrade...
Povezane vesti: Olakšan put do kredita Krediti za privredu bi morali da budu jeftiniji NBS: Banke da pošalju građanima novi plan otplate Padaju kamate na kredite Za opštine kredit od 30 miliona evra
