Izvor: Blic, 26.Jul.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi i Grci
Rado se poredimo sa Grcima u svakoj prilici. U prilog bliskosti dva naroda obično se ističe da su i jedan i drugi pravoslavni i odvajkada prijateljski. Takođe da smo u svim odsudnim istorijskim razdobljima i velikim sudbonosnim bitkama bili na istoj strani. Ako se, pri tome, misli na zajedničke koordinate iz prošlosti, takvom rasuđivanju ne može se prigovoriti ali - kada je reč o sadašnjosti - sa izričitim sudovima morali bi biti oprezniji.
Daleko od toga da se i danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne prepoznaju mnoge sličnosti, ali su isto tako uočljive i krupne razlike. Ove poslednje se najviše ispoljavaju u reagovanju na ekonomsku i društvenu krizu. Mada su, više od bilo koje druge evropske zemlje, suočeni sa velikim privrednim i finansijskim teškoćama, koje su zemlju dovele maltene na ivicu bankrota, Grci su ispoljili visoku nacionalnu, klasnu i čak esnafsku samosvest. Nisu, drugim rečima, zapali u malodušnost niti su bespogovorno prihvatili sve što se od njih traži. I svojoj vladi i stranim savetodavcima , naprotiv, jasno su stavili do znanja da se kriza ne može rešavati poništenjem socijalnih tekovina i na uštrb najmanje zaštićenih. Čak i da se prihvati - ne uvek dobronamerna osuda takvog ponašanja kao populističkog i anarho-sindikalnog, ne može se prevideti njegova poruka: nećemo vam dopustiti da o našoj sudbini odlučujete bez našeg učešća.
Pa kada se već toliko dičimo sličnosti sa Grcima, moramo se upitati kada se išta slično kod nas čulo. Da li to znači da je kod nas sve potaman? Da je mnogo bolje nego u Grčkoj? Ili pak svedoči o nečemu drugom: o olakom mirenju sa neprilikama i dramatičnom odsustvu nacionalne samosvesti i društvene odgovornosti.
