Izvor: Blic, 23.Feb.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merak Borinog grada
Namernici i usputni putnici koji koridorom 10 hitaju ka Makedoniji i Grčkoj ili se otud vraćaju, imaju mnogo razloga da svrate i zadrže se u Vranju. Izuzetno povoljan geografski položaj, tradicija u banjskom lečenju, lekoviti prirodni i zdravstveni resursi, značajni manastiri, muzeji i arheološka nalazišta, važni kulturno-istorijski spomenici, prekrasni tereni za zimske sportove na Besnoj kobili, zavidan smeštaj i ishrana u brojnim ugostiteljskim objektima, samo su neke od komparativnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prednosti turizma u ovom delu Srbije.
Jug Srbije nudi gostima zdravstveni, planinski, jezerski, tranzitni i kulturni turizam
- Nek svako ko u Vranje dođe pričuva dušu da mu se ne istopi, jer u ovom gradu ima nešto što nije za oči da se gleda, a ni za ruke da se dohvati, nego samo za srce i dušu. Kao i na svakom jugu, i u Vranju vreme nikad neće biti novac. Ako želiš nešto da zaboraviš ili da ne zaboraviš, onda prođi kraj hamama, onog Borinog, koji još šapuće uspomenu na Sofku. Stani kraj Belog mosta, tu će ti se ponoviti priča o ljubavi i smrti, koji ovde od pamtiveka i doveka stanuju zajedno. Možda se o njima raspituje vranjska truba, koja bolno ječi za izgubljenim jagnjetom. Sve postaje pesma - nadahnuto priča o varoši Bore Stankovića Izabela Savić, direktor ovdašnje Turističke organizacije.
Nezaobilazno mesto zasigurno je Muzej kuća znamenitog srpskog pisca Borisava Stankovića. Kuća u kojoj se rodio i živeo veliki srpski pripovedač nalazi se u Baba Zlatinoj ulici, koja i dan-danas podseća na staro Vranje, koje je u svojim antologijskim delima ovekovečio veliki pisac.
- Borina rodna kuća izgrađena je oko 1850. godine i ovde je on proveo detinjstvo. O njemu je brinula njegova baba Zlata, koju je u više navrata opisivao u svojim delima. Još za života Bore Stankovića kuća je prodata, ali je kasnije otkupljena i 1967. godine pretvorena u muzej - ističe kustos i književnik Srboljub Aritonović.
Jedno od kultnih mesta u Vranju je i Beli most ili, kako ga Vranjanci zovu, Most ljubavi. Legendarni kulturno-istorijski objekat, koji je ucrtan u grb ove varoši, i danas pohode ljubavni parovi uoči venčanja. Most, koga je Selim-beg izgradio davne 1844. godine, nemi je svedok zabranjene i pogubne ljubavi između siromašnog Stojana i bogate hanume Ajše. Turiste privlači i Pašin konak u kojem je smešten Narodni muzej. Rauf-beg Džinoli je 1765. godine podigao dve spratne zgrade - selamluk i haremluk. U selamluku paša je živeo sa svojom pratnjom, dok su u haremluku živele pašine žene, deca i sluge. U Pašinom konaku 1881. otvorena je vranjska gimnazija, u kojoj je nastavu pohađao i Bora Stanković.
Ne treba zaobići ni česmu Đerenku u Gornjoj čaršiji, čija je rekonstrukcija pri kraju. Podignuta je za vreme osmanlijskog carstva i Turci su je podarili raji zbog uspomene na svog omiljenog junaka Aliju Đerzeleza, koji se nesrećno zaljubio i zagledao u Srpkinju. Na četiri kilometra od Vranja nalaze se razvaline srednjovekovnog utvrđenja Markovo kale. Nekadašnji grad, koji se svrstava u najstariji spomenik civilizacije u vranjskom kraju, izgrađen je krajem 14. veka, a hroničari su zabeležili da su Markovo kale u srednjem veku Turci koristili kao tvrđavu. Turistička atrakcija je i staro tursko kupatilo hamam, koje je izgrađeno još u 17. veku. U ovo kupatilo odlazile su udavače sa pratnjom da se banjaju pre sklapanja braka, a opisao ga je Bora Stanković u „Nečistoj krvi".
Značajni turistički centar uskoro bi mogla da postane Vranjska Banja, udaljena od grada desetak kilometara, jedna od najstarijih banja u Srbiji koja ima najtopliju termomineralnu vodu u Evropi (96-110 stepeni).
Raj za kupače i ribolovce je obližnje Aleksandrovačko jezero, a za ljubitelje zimskih sportova tu su tereni na Besnoj kobili.
Na ovoj planini se nalazi planinarski dom na 1.460 metara nadmorske visine, sa 80 ležajeva i dobro opremljenom kuhinjom, a ovde uskoro počinje izgradnja velikog ski-centra.
U lepim uspomenama ostaje i poseta manastiru Sveti Prohor Pčinjski, jednoj od najstarijih srpskih svetinja. Manastir, u podnožju planine Kozjak, vizantijski car Roman Diogen podigao je u drugoj polovini XI veka i posvetio ga prepodobnom ocu Prohoru.
Pogledaj vesti o: Grčka
