Izvor: Politika, 25.Avg.2010, 00:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maslina između Akropolja i tanga
Mediteranska kuhinja koja se zasniva na svežem voću i povrću, ribi s roštilja i maslinovom ulju od novembra na Uneskovoj listi svetskog kulturnog nasleđa
Mocarela i paradajz preliveni maslinovim uljem teško mogu da se stave u isti koš sa tibetanskom operom i paškom čipkom, a još manje sa Stounhendžom i Akropoljem. Ipak, ako u novembru Uneskov komitet bude usvojio predlog Italije, Španije, Grčke i Maroka, mediteranska kuhinja će se naći na listi nematerijalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulturnog nasleđa ove organizacije.
Četiri zemlje su pokušale i pre četiri godine da proguraju na listu ovaj među nutricionistima hvaljeni način ishrane koji se zasniva na svežem voću i povrću, ribi s roštilja i maslinovom ulju, ali je predlog odbijen.
Italijanski ministar kulture Đankarlo Galan ovog puta je uveren u uspeh svoje zemlje i afirmaciju kulturnog identiteta kroz kulinarsku tradiciju. Italija već ima sicilijansko lutkarsko pozorište i pastoralne pesme sa Sardinije na ovoj listi, formiranoj 2003. sa ciljem da se pored istorijskih spomenika uvršćenih u svetsko nasleđe sačuvaju i znanje, običaji i veštine koji su deo kulturne baštine neke zajednice. U pitanju je živo, nematerijalno nasleđe, koje su zajednice širom sveta nasledile od predaka i prenose ih svojim potomcima, objašnjeno je na sajtu Uneska.
„Mesto na listi neopipljivog nasleđa znači da zemlja domaćin mora da obezbedi istu zaštitu kao što bi učinila na primer za Stounhendž ili Veliki kineski zid“, objašnjava predstavnica Uneska Sju Vilijams.
A da li kulinarska tradicija treba da se štiti na ovaj način? Zagovornici kažu da treba, jer bi ovakvo priznanje odbranilo nacionalne kuhinje od globalizacije i promenjenog načina života. To je, kažu, za mediteransku kuhinju čak važnije u samim tim zemljama nego u inostranstvu, gde je ona zbog veze sa zdravljem i dugovečnošću odavno popularna.
„Italijani su još u dobroj formi, ali deca im sve češće pate od gojaznosti. Navike u ishrani su se sasvim poremetile u odnosu na prošlu generaciju“, kaže Ronaldo Manfredini iz italijanske farmerske lobi grupe Koldireti.
Protivnici pak smatraju da nema svrhe staviti na listu svetskog kulturnog nasleđa nešto što čak ne može lako ni da se definiše.
„Italijanska kuhinja je sama po sebi žestoko regionalna. Osim toga, šta ćemo sa podjednako očaravajućom kuhinjom severnoafričke obale ili fantastičnim mezetom iz grčke i bliskoistočnih kuhinja“, pita Tim Hejvord, londonski bloger specijalizovan za kulinarske teme.
On istovremeno izražava sumnju u blagotvornost mediteranskog načina ishrane na zdravlje i podseća na isto tako glasne zagovornike japanske kuhinje, pa i na takozvani normanski paradoks. Podaci, naime, govore da ljudi sa severa Francuske koji u ishrani koriste mnogo maslaca, životinjske masti i alkohola imaju zapanjujuće dug očekivani životni vek i nisku stopu srčanih oboljenja.
O tome da li će paradajz, masline i vino zavrediti status kulturne baština sveta, Uneskov komitet odlučiće u novembru u Najrobiju. Do tada će se možda iznedriti i neka nova kulinarska nominacija s ciljem da se izbori za ravnopravan tretman (i skromne fondove) sa tangom, festivalom mrtvih u Meksiku, kambodžanskim kraljevskim baletom i drugim ritualima i tradicijama.
Iako je definicija nematerijalnog kulturnog nasleđa široka, na listi sa preko 180 stavki još nema nacionalnih kuhinja. Francuska je dva puta odbijena. Meksiko je posle jednog neuspelog pokušaja ponovo predao nominaciju za kuhinju Mićoakana. Ministar za turizam ove meksičke države se nada da će Uneskovo priznanje ispraviti zablude da je meksička kuhinja „gomila masti i začina“.
---------------------------------------
Srbija kaska za okruženjem
Prošlog septembra na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa je ušlo sedam specifičnosti Hrvatske. Na takozvanoj reprezentativnoj listi su Festa svetog Vlaha, lepoglavska, hvarska i paška čipka, zvončari iz Kastva, hvarska procesija za krstom, prolećna procesija Ljelja, proizvodnja drvenih igračaka iz Hrvatskog zagorja i dvoglasno pevanje i sviranje istarske lestvice.
Tada su na listu uvršćeni i tibetanska opera i tango. Iako se nekoliko zemalja otimalo oko ovog plesa, Unesko ga je pripisao Argentini i Urugvaju.
Bugarska je zaštitila plesni ritual nestinarstvo, koji se održava u jednom planinskom selu u očekivanju plodne letine. Prethodne godine na listu su ušli tradicionalni bugarski plesovi i pesme regiona Šoplouk.
Mađarska je zastupljena sa kostimiranim karnevalom u Mohaču.
Srbija je u odnosu na okruženje kasnila sa konvencijom o zaštiti nematerijalne kulturne baštine (usvojena je u skupštini u maju) a najbolji „kandidat“ za Uneskovu listu u procesu koji predstoji je srpska slava.
J. J. K.
objavljeno: 25.08.2010.
