Izvor: Politika, 10.Dec.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Ristić ubija Prleta
Zamišljam jednu epizodu u kojoj će savesni roditelji otići u detektivsku agenciju, jer sumnjaju da im dete čita knjige
Kulturni centar Novog Sada, u ediciji „Anagram”, objavio je novi roman Vuleta Žurića „Srpska trilogija”. Žurić je rođen u Sarajevu 1969. Do sada je objavio šest knjiga kratkih priča i sedam romana. Za roman „Nedelja pacova” (2010) Žurić je dobio nagradu „Stevan Sremac”. Autor je više radio-drama o tragičnim sudbinama klasika srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << književnosti. Priče su mu prevođene na nemački, engleski, grčki, španski, portugalski, poljski, italijanski, francuski, mađarski i slovenački. Živi u Pančevu.
Majstorski koristeći humor, ironiju i grotesku, autor je, u romanu „Srpska trilogija” (sa podnaslovom Babilonijada), istoriju Drugog svetskog rata izvrnuo naopačke, a onda dao fantazmagoričnu sliku srpske književne scene u predstojećoj, 2013. godini.
Vaš najnoviji roman započinjete upozorenjem Bore Ćosića da „ako bi jednog književnika trebalo osuditi na ono najgore, imalo bi mu se pripisati da se u bilo kojoj varijanti te reči – odmori”.
Zamislite da je ovo zapisano u Staljinovo ili u Hitlerovo vreme, pa pisca, očas posla, vidite u logorskoj varijanti „odmora”. Ja sam, ipak, imao na umu ova nova, tranziciona, spisateljsko-izdavačka zakonopravila, kojima se svako zapisivanje prodaje kao pisanje, a od pisca se zahteva da svoju umetnost negira svim sredstvima, ne bi li se dokazao kao prvorazredni zabavljač. Sa treće strane, istinski pisac zaista nikada nije na odmoru. Njegova radnja je nonstopnija od svakog dragstora.
Naslov knjige „pozajmili” ste od Stevana Jakovljevića. Šta ove dve knjige spaja, a šta ih razdvaja?
Spaja ih mesto radnje, a razdvajaju i vreme u kojem su pisane, i vreme o kojima je u njima pisano, ali pre svega vreme u kojem su čitane, ili nisu čitane. Izgovorite naglas ovo – srpska, pa priznajte kako se, makar delić vašeg razuma, u tranziciji, ispunjava nelagodom, i strahom da to, ipak, nije taj vražiji nacionalizam. U takvoj situaciji, možda je, naposletku, najbolje otići na odmor, ili zaboraviti i Jakovljevića i srpsko, te se prepustiti repriznim ekranizacijama dela njegove sestre Mir Jam. E, da ne bih piljio u „Greh njene majke”, ja sam ovim naslovom provocirao ranjene orlove političke korektnosti, koji, krijući se iza lika i dela Danila Kiša, našoj kulturi nanose štetu, jednaku šteti koju izaziva besomučno repriziranje ljubavnih jada napirlitanih frajli između dva svetska rata (mislim na Prvi i Drugi, rat, a ne TV Dnevnik).
Prva dva dela trilogije štampana su latinicom, a treći – ćirilicom. Da li je to jedno od mogućih rešenja za srpsko-hrvatska sporenja oko jezika i pisma?
Ne znam da tu postoje bilo kakvi sporovi. Znam da protiv nogometne vrste Hrvatske naši bogataši imaju naredne godine da otpimplaju dve kulturno-umetničke priredbe. Oni bi da po balunu na Maksimiru počasno raspali izvesni general, koji je tokom avgusta 1995. vrlo pažljivo pucketao iz topništva, pazeći da slučajno ne pogodi neki traktor ili zapregu. Predlažem da na Marakani počasni udarac izvede Miljenko Jergović. Šalu na stranu, ali sem srpstva, i ćirilica mu, u zemlji Srbiji 2012, ispada grdna provokacija. U mom romanu, ipak, moj hrvatski, pisan ćirilicom, jeste tek sastavni deo celokupnog izraza, ako ne duša, a ono srce, ruke i lopata babilonijade.
U drugom delu, koji se odigrava 2013, na mestima gde su bili stadioni – nalaze se biblioteke. Mislite li da će književnost postati važnija od fudbala?
Sudeći po stanju u „Crvenoj zvezdi”, već jeste. Ipak, onih 3:2, u večitom derbiju daje mi nadu da će poeziju i dalje svi pisati, a da će fudbal, ipak, igrati samo oni koji to znaju.
Pored istorijskih ličnosti, junaci romana su i ličnosti iz literature, TV serija, stripa, muzičkog života. Sve je dovedeno do apsurda?
Ne do apsurda, samo do sveta romana. A tu nije baš sve moguće, kao u ovim našim životima. U romanima postoje neka pravila, neke zakonitosti. U romanu, kapetan Leši ne bi mirno posmatrao kako balisti dovode svoje policajce i carinike na premalo kilometara od Niša, u kome se spremamo da slavimo 1.700 godina Milanskog edikta, ali je pitanje da li ćemo se kroz dve godine setiti, između ostalih, 1.300 kaplara, Velimira Rajića, Proke Jovkića, Miloša Vidakovića, Milutina Bojića i drugih umorenih pesnika. Ali, dok smo ove mučenike zaboravili, jer nikada nismo ni hteli da znamo za njihove živote i dela, Prleta, Tihog, Prsana, Dimnjačara, te Vujkovića Ivana Bekjareva i Kalabića Zorana Rankića – nismo. Nismo, dakle, morali da čitamo, učimo i pamtimo, već samo da gledimo, a zaključak je isti: svet je repriza!
Ispada da je Vladimir Dedijer pisao istoriju gledajući seriju „Povratak otpisanih”?
Nije kvaka u Dedijeru, već u nama, jer kada je on napisao i objavio famozne „Priloge”, većina je radije gledala „Otpisane”, nego što je čitala tu „sumnjivu” lektiru.
Dobrica Ćosić je podstanar kod junakinje svog romana – Milene Katić?
I suparnik Bori Ćosiću, u velikom bokserskom spektaklu, koji će se 2013. održati u Kombank areni!
Jedno poglavlje nosi naslov: „48 sati svadba”. Ali, čitav roman više liči na drugi rijaliti šou, na, recimo, „Velikog brata”?
Kamo sreće da nam sada to repriziraju. Ali, umesto „Farme“, ili „Dvora“, sada imamo „Preljubnike”. Zamišljam jednu epizodu u kojoj će savesni roditelji otići u detektivsku agenciju, jer sumnjaju da im dete čita knjige.
Marka Ristića, pesnika nadrealizma, nazivate ubicom. Da li je to zbog eseja „Tri mrtva pesnika”, ili ima i drugih razloga?
Veliki nadrealista, u mom romanu, ubija Prleta. A vaše čitaoce upućujem na dva teksta, koja je u novembru 1944, Ristić objavio baš na stranicama „Politike”. Tu se upustio u opravdavanje likvidacije hiljada građana Beograda i Srbije.
Godine 2013, u nerasvetljenom ubistvu, stradaju svi članovi „Ninovog” žirija. Kakvu im poruku šaljete?
Zaboga, pa „Srpsku trilogiju” nisam pisao ja, to jest Vule Žurić. Taj nesimpatični debeljko je policijski inspektor, koji pokušava da otkrije šta se to, do đavola, dešava u savremenoj srpskoj književnosti. Što bi rekao Aleksandar Vučić, prvi rezultati istrage biće poznati do petka.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 11.12.2012.
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
