Izvor: Story, 24.Jan.2016, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marija Kalas: Boginja grčke tragedije
Na sceni snažna i neustrašiva, a u privatnom životu bila je krhka, nesigurna i ranjiva osoba. Budući da ju je otac napustio još u detinjstvu, ostala je uskraćena za iskrenu ljubav koju je kasnije tražila u znatno starijim muškarcima
foto: Profimedia
Operska diva Marija Kalas rođena je kao Ana Marija Sofija Sesilija Kalogeropulos 2. decembra 1923. godine u Njujorku, na Menhetnu. Na svet je došla >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << kao druga od dve ćerke u porodici grčkih emigranata Džordža i Evangelije koji su se doselili u Ameriku neposredno pre njenog rođenja. Brak njenih roditelja nije bio srećan, pa je Marijina majka odlučila da 1937. godine napusti muža i sa ćerkama ode za Grčku. U Atini, za vreme rata, imućni ljubavnik njene starije sestre Džeki smestio ih je u jedan stan, a njena majka ubrzo je postala ljubavnica jednog italijanskog oficira.
Govoreći o detinjstvu, Kalasova je otkrila da se osećala ružnom, odbačenom i da ju je majka terala da peva, što ona nije volela. Često je isticala da je ona bila spartanski stroga i bez osećaja za roditeljstvo, a naročito za umetnost. Ceo život patila je za ocem i njegovom ljubavlju, a mada on nije predstavljao očinsku figuru za primer, Marija mu je ipak bila beskrajno privržena. Kao petogodišnju devojčicu, majka ju je upisala na Grčki nacionalni konzervatorijum da školuje glas, a zatim i na Atinski. Prva profesorka bila joj je Marija Trivela koja je odmah uočila da je njen veličanstveni vokal van svih standarda. Mogla je da peva kao sopran, mecosopran ili čak tenor. Naime, njen glasovni raspon išao je od niskog alt-registra do najvišeg fa, a mogla je da dosegne i najviše note soprana leggero. Upravo je to bio razlog zbog kog je već 1939. godine započela karijeru u Olimpijskom pozorištu u Atini, ali njenim profesionalnim debijem smatra se ulogu Beatrise u Bokaču 1942. godina. Iste godine dobila je i glavnu ulogu u Toski, što joj je otvorilo vrata svetske slave.
Prvi trijumf
Posle sklapanja mira, Marija je proterana iz Opere jer su u upravi bili levičari. Vratila se u Ameriku, ali ni tamo nije mogla da nađe posao. Pozajmivši novac, 1947. otišla je u Veronu zbog angažmana za četiri koncerta, a honorar je iznosio samo dvesta četrdeset dolara. Tamo je upoznala bogatog ljubitelja opere Batistu Meneginija, čoveka starinskog kova koji je govorio samo italijanski. On je tada imao pedeset tri godine i bio je tri decenije stariji od Marije. Udala se za njega 1947. godine, a Meneginijeva podrška i novac otvorili su joj vrata slave. Prvi veliki trijumf doživela je 1949. godine kada je u Veneciji zablistala u operama Vagnera i Belinija. U milanskoj Skali prvi put je angažovana 1951. u operi Sicilijansko večernje i ovaj teatar bio je njena glavna scena tokom pedesetih. U Londonu redovno je nastupala od 1952. i baš u tom gradu završila je opersku karijeru 1965. godine.
- Sada kada sam dogurala dovde, za mene više nema nikakvih iznenađenja – izjavila je na vrhuncu slave.
U potrazi za očinskom ljubavlju
Bila je žena izrazitog seksepila koja je magnetski privlačila suprotni pol. Volela je starije muškarce, one od autoriteta, bogate i uspešne poslovne ljude. Svog muža opisivala je kao ćutljivog i uzdržanog čoveka, ali i nekog ko je umeo da joj bude prijatelj. Često je isticala da joj je on, na neki način, predstavljao očinsku figuru koju je tražila u svakom muškarcu. Njihov brak nije bio ispunjen strašću, što je doprinelo da se kasnije nađe u zagrljaju drugog muškarca. Omalenog Grka, poznatog brodovlasnika i milijardera Aristotela Onazisa, upoznala je na jednom balu u Veneciji dok su oboje bili u braku. Onazis je nešto kasnije odlučio da Mariju i Batistu pozove na krstarenje Mediteranom i ubrzo nakon toga, 1959. godine, postali su ljubavnici. Aristotel je tada bio venčan sa Tinom Livanos, s kojom je imao ćerku i sina. Kada se završilo ovo putovanje, Marija je molila svog muža da se razvedu, zbog čega je Menegini javno optužio Onazisa za krah svog braka. Bogati brodovlasnik tada ga je bahato upitao: Koliko hoćete za Mariju? Pet ili deset miliona? Ipak, kada se Aristotel konačno razveo, svojoj ljubavnici nije ponudio brak. Ona je bila smrtno zaljubljena u njega, a on samo očaran njenom slavom i harizmom. Od tada pa sve do kraja Marijinog života, omaleni Grk bio je jedina osoba koja je postojala u njenom životu. Onazis se nije razumeo u umetnost, a operu nije mogao da podnese. Umesto da odlazi na koncerte, radije je plesao u tavernama na način kako se to radi u njegovoj domovini – razbijao je tanjire oko sebe. Često je govorio: Za mene je slušanje tih arija isto kao kada bi dva italijanska kuvara uzvikivala recepte za rižoto. Ipak, ostalo je upamćeno da je svojevremeno kupio čak sto karata kako bi dokazao Mariji koliko mu je stalo da je vidi na sceni. Dešavalo se i da je često ponižavao rečima: Ljubavi, imaj na umu da nisi moja žena ili domaćica u kući. Ti si samo gost.
Opsednuta izgledom
Marija je uživala u hrani i ponekad bi krala recepte od poznatih kuvara u ekskluzivnim hotelima, koje je ispisivala na papirićima i skrivala u torbi. Međutim, sa 108 kilograma osećala se jadno i smatrala je sebe ružnom i nevoljenom osobom. Onda joj je slavni italijanski reditelj Lukino Viskonti rekao kako mora da redukuje težinu jer u suprotnom neće raditi s njom i ona je smršala neverovatnih 48 kilograma. Ogroman gubitak težine bio je rezultat očajničkog poteza operske dive koja je progutala pantljičaru da bi se rešila viška kilograma. Uradila je i tretman sa crvima, ali uspela je da popravi svoju liniju tek kada je prešla na režim ishrane zasnovan na jodu.
Početak tragedije
Marija sa Batistom nikada nije uspela da zatrudni što bi, kako je verovala, popravilo njen glas i ten. Kada je s Aristotelom 1960. ostala u drugom stanju, on je veoma grubo reagovao. S obzirom na to da je imao dvoje dece, nije želeo da dobije još jedno, što joj je otvoreno stavio do znanja. Marija je bila očajna. Za vreme trudnoće, odbijala je da je bilo ko vidi i 30. marta 1960. rodila je sina koji je živeo samo nekoliko sati. Dečak kome je dala ime Omero Lengrini, sahranjen je u Milanu. Ali, budući da je ona bila ljubavnica, rođenje i smrt dečaka morali su da ostanu tajna. Posle smrti ove operske dive, među njenim ličnim dokumentima pronađena je jedna mutna fotografija mrtve bebe iz 1960. godine. Bruna Lupoli, dugogodišnja Marijina odana sluškinja, jednom je rekla: Nikada nije ostala u drugom stanju, osim taj jedan jedini put kada je beba rođena u osmom mesecu trudnoće i živela samo jedan dan. Ona je imala ožiljak u donjem delu, na sredini stomaka, zato što je dete rođeno carskim rezom. Zbog smrti sina, Kalasova nije imala hrabrosti da se suoči s realnošću i krene dalje kroz život, već se predala tabletama za smirenje. S druge strane, Onazis nije pružao utehu skrhanoj ženi, već je nastavio sa svojim provodima, čak intenzivnije nego ranije. Bio je to početak jedne velike ljubavne tragedije. Loš odnos sa Onazisom i duševna bol koja je pratio ovu burnu ljubav, odrazili su se i na njenu karijeru. Publika se žalila da je glas čuvene operske pevačice izgubio sjaj. Zbog svega što ju je snašlo, Kalasova je pomišljala i na samoubistvo. Iako se od nje nikada nije zaista rastao, Onazis nije propuštao priliku da je povredi. Kao niko drugi, znao je koliko je ona ranjiva i duboko u sebi uverena da je ružna. I pored toga, kako su pričali prijatelji, kada mu je jednom pokazala svoj novi šešir i pitala kako mu se dopada, cinično je rekao: Kupi novi šešir ili ga skroji od dela svog nosa. Onazis se ubrzo našao u naručju Žakline Kenedi, udovice ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija, s kojom se prvi put pojavio u javnosti 1964. godine. Nakon samo tri meseca zabavljanja, oženio se najpoznatijom udovicom na svetu. Marija je bila šokirana, a vest o njegovom venčanju saznala je iz novina. Godinu dana posle toga, Onazis je zazviždao pod prozorom Marijinog apartmana i njih dvoje opet su obnovili strasnu vezu. U noćnom klubu Maksim, jednom prilikom glasno je uzviknuo: Kako je dobro opet osetiti Marijine debele kukove. Kostiju sam sit kod kuće.
Poslednji dani
U inat Onazisu, Marija je započela vezu sa poznatim operskim tenorom Đuzepeom di Stefanom, s kojim je održala i poslednje koncerte. U Japanu, 1974. godine, zauvek se oprostila od publike i završila opersku karijeru. Ova turneja bila je njen lični trijumf, ali i profesionalni krah. Posle smrti Onazisovog sina Aleksandra koji je poginuo u avionskoj nesreći, brodovlasnik je počeo sve više da tone u depresiju. Kada je osetio da je kraj blizu, pozvao je Mariju, a njihovi bliski prijatelji kažu da je ona cele noći preležala budna u njegovom bolesničkom krevetu. Tada joj je rekao: Voleo sam te. Ne uvek dobro, ali toliko koliko sam mogao. Posle Aristotelove smrti, vratila se u svoj pariski apartman koji joj je on kupio i živela skoro usamljeničkim životom. Kada je shvatila da više nema potrebe da bilo kome dokazuje kako je velika pevačica i poželjna žena, napustila je i operu i Di Stefana. Film Medeja snimila je 1977. i onda se potpuno povukla sa scene. Osim tragične ljubavi, na njenu prerano završenu karijeru uticalo je to što je, kako se govorilo, izgubila glas. Međutim, Marijini malobrojni prijatelji tvrdili su da je i u poslednjim godinama života pevala kao boginja.
- Nikada nije izgubila glas, već samo samopouzdanje, volju za životom i pretvaranjem na sceni – svedočili su oni.
Sama umetnica nije volela svoj vokal, a u jednom od svojih poslednjih intervjua, doslovno je rekla:
- Zaista mrzim da slušam sebe! Kada smo snimali San Đovanija Batistu Alesandra Stradele u crkvi u Peruđi 1949. godine, dali su mi da poslušam traku i ja sam se dobro isplakala. Želela sam da sve prekinem i odustanem od pevanja… Čak i sada ne volim svoj glas, ali naučila sam da ga prihvatim i budem objektivna u vezi s njim, pa mogu da procenim kada sam pevala veoma dobro ili gotovo savršeno – rekla je operska diva. Dve godine nakon smrti svoje najveće ljubavi, 16. septembra 1977, u pedeset trećoj godini umrla je i Marija. Po sopstvenoj želji, njen pepeo rasut je po plavetnilu Jonskog mora u čijem je srcu, na ostrvu Skorpios, sahranjen i Onazis.
Teška za saradnju
Operska diva bila je maestralna na sceni, ali reditelji su smatrali da je teška i zahtevna za saradnju. U svom repertoaru imala je najteže uloge dramskog soprana, a njen glas mogao je da zabeleži tri registra i da zvuči čas kao oboa, čas kao klarinet, čas kao flauta, toplo i tamno, promuklo, visoko i moćno. Govorili su da je inteligentna osoba koja u svakom trenutku tačno zna šta želi. U poslu nije pristajala na kompromise i sve je moralo da bude onako kako je ona zamislila. Zbog svoje razmaženosti i hirovitosti, često je bila u žiži skandala. Umela je da otkaže nastup ako se nije osećala dobro ili je smatrala da nije dovoljno spremna.
Piše: Milica Prelević
Pogledaj vesti o: Grčka
