Izvor: RTS, 06.Jul.2012, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manji troškovi zaduživanja evrozone
Evropska centralna banka snizila je ključnu kamatnu stopu na novi istorijski minimum. Cilj je da se podstaknu posustali privredni rast i napredak u borbi protiv dužničke krize. Istovremeno, međunarodni finansijski inspektori u Atini češljaju problematične grčke finansije.
Ključna kamatna stopa evrozone ponovo je, odlukom Evropske centralne banke, snižena sa jednog na 0,75 odsto. Time je učinjen značajan ustupak investitorima i finansijskim tržištima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ključna kamatna stopa je stopa po kojoj banke mogu posuditi novčana sredstva. Ona je glavni indikator kretanja ostalih međubankarskih stopa po svim ročnostima.
Ključna kamatna stopa je fiksna, odnosno ne menja se dnevno nego tek po redovnim sednicama centralnih banaka.
Razlog za to je oporavak svetske i evropske privrede, koje su opterećene velikim državnim dugovima.
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi kaže da su se na osnovu redovne ekonomske i monetarne analize odlučili da smanje ključnu kamatnu stopu.
"Očekujemo da se u ekonomijama evrozone inflacija održi blizu dva odsto, na srednji rok. Ekonomski rast je i dalje slab, a neizvesnost utiče na poverenje tržišta'', istakao je Dragi.
Smanjenje ključne kamatne stope za refinansiranje, za banke znači veću likvidnost i jeftinije kredite za preduzeća i građane.
U međuvremenu, međunarodni kreditori u Grčkoj proveravaju da li je nova Vlada na pravom putu. Premijer Antonis Samaras obećava da će najpre podstaći masovnu privatizaciju, kako bi se nastavila isplata drugog paketa pomoći Atini, od 130 milijardi evra.
Profesor Dimitris Sotiropulos sa Fakulteta političkih nauka u Atini objašnjava da će trojka pristati na odlaganje sprovođenja reformi u Grčkoj samo ako grčka vlada objasni da će brze reforme izazvati još veću krizu.
"Svaka tačka sporazuma o pomoći o kojoj Atina želi nove pregovore košta i zahteva odobrenje članica evrozone'', ističe Sotiropulos.
Dva miliona nezaposlenih, peta godina recesije, negativan privredni rast slika savremene Grčke.
Kada je 2010. godine Atina primila prvi paket pomoći, na prodaju je ponudila luke, aerodrome, olimpijske lokalitete. Planove su, međutim, ubrzo blokirali lobiji i moćni sindikati, a odložila politička neizvesnost.
Pogledaj vesti o: Grčka
