Izvor: RTS, 04.Feb.2010, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonci dižu ruke
Makedonci padaju u apatiju. Većina misli da, gotovo 20 godina dug spor sa Grčkom oko imena, neće uskoro biti rešen. EU smatra da je za rešenje potrebno šest meseci. Papandreu odbija skori susret sa Gruevskim.
Većina, odnosno 56 odsto Makedonaca ne veruje da je moguće da Skoplje i Atina u narednih šest meseci postignu dogovor oko imena nekadašnje jugoslovenske republike, pokazuje istraživanje javnog mnenja skopske nevladine organizacije "Transparentnost, nulta korupcija".
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Istovremeno, tačno polovina ispitanika smatra da bi promena imena Makedonije, neminovna ukoliko se želi sporazum sa Atinom, ugrozila nacionalni identitet, dok nešto manje, 44 odsto, ne vidi preterani problem ukoliko bi se ime te države izmenilo.
Svega trećina ispitanika se nada da bi problem mogao biti rešen u narednih šest meseci, ali, kako su objasnili aktivisti te nevladine organizacije, problem predstavlja i činjenica da dobar deo stanovnika Makedonije nema čvrste informacije o toku pregovora i planu makedonske vlade da sporno pitanje reši.
Takva situacija stvara zabunu, strah i nepoverenje.
Opšta zbrka, suštinski, proizvod je činjenice da "najbesmisleniji spor na Balkanu", kako su problem između Atine i Skoplja prethodne dve decenije nazivali zapadni diplomati, bespotrebno iskomplikovan grandomanskim zahtevima Atine i istorijskim akrobacijama Skoplja, pri čemu obe strane insistiraju na nasleđu Aleksandra Makedonskog.
Suštinu problema predstavlja grčki stav da se ime Makedonija može koristiti samo za severnu pokrajinu te države, insistirajući na istorijskom nasleđu koje vodi poreklo još od vremena Aleksandra Makedonskog.
Pozivanje na nasleđe slavnog antičkog državnika i vojskovođe nije strano ni vlastima u Skoplju, koji su njegovim imenom krstili aerodrom u prestonici i autoput, dok je imenom njegovog oca Filipa kršten stadion u Skoplju.
Od 1993. godine, privremenim sporazumom, koji je takođe postignut pod patronatom svetske organizacije, Makedonija u međunarodnim organizacijama koristi rogobatno ime "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", dok se u bilateralnim odnosima sa većinom država upotrebljava ustavni naziv te država "Republika Makedonija."
Makedonija je u članstvo UN primljena 8. aprila 1992. godine pod privremenom odrednicom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Pregovori o rešenju spora između Skoplja i Atine u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine.
UN su radi rešavanja problema imenovale Metju Nimica za specijalnog posrednika, koji je do sada održao više sastanaka sa predstavnicima dveju strana i izneo je nekoliko predloga.
Poslednji predlog koji je Nimic ponudio, bio je naziv "Severna Makedonija", a ranije su kao najčešća imena pominjana "Republika Gornja Makedonija", "Nova Republika Makedonija" i "Republika Makedonija Skoplje".
Makedoniju je pod ustavnim imenom priznalo 127 zemalja sveta.
Papandreu odbija susret s Gruevskim
Grčki premijer Jorgos Papanderu odbio je skori susret sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim, javlja makedonska agencija Makfaks.
Dvojica premijera imala su juče telefonski razgovor u kome je Gruevski preložio međusobni sastanak na kome bi se razgovaralo o imenu Makadonije, kao ključnom problemu koji opterećuje odnose dve zemlje i sputava brže makedonsko uključenje u EU.
Kako piše na makedonskom sajtu A1, Papanderu je ocenio da bi takvi razgovori imali samo marketinški karekter i bili bi konraproduktivni za poziciju Grčke. Papapanderu kaže da bi za suštinske razgovore bile potrebne dugotrajne i ozbiljne pripreme.
Tokom poslednje dve godine, Grčka je, zbog nerešenog spora, zaustavila dalje približavanje Makedonije Evropskoj uniji i NATO paktu.
