Izvor: S media, 04.Feb.2010, 18:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF ponudio pomoć Grčkoj
Medjunarodni monetarni fond je spreman da Grčkoj obezbedi finansijsku pomoć, u slučaju da ona pokaže zainteresovanost za to, izjavio je danas u Parizu izvršni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan.
Prvi čovek MMF-a je, medjutim, izrazio uverenje da Grčkoj ta pomoć neće biti potrebna, pošto će vlada u Atini, "preduzeti sve neophodne korake i uspeće da sama savlada sadašnju finansijsku krizu".
Gostujući >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u emisiji francuske radio stanice RTL, Stros-Kan je istakao da je MMF spreman da pomogne Grčkoj.
On je dodao da je misija te medjunarodne finansijske institucije već u Atini gde, na zahtev grčke vlade, pruža stručne savetodavne usluge.
Ukoliko Atina bude tražila da MMF interveniše, to ćemo i učiniti, naglasio je Kan, dodajući, medjutim, da u potpunosti shvata Evropljane da žele i nastoje da taj problem reše sami medju sobom.
Stros-Kan je ocenio da je situacija u Grčkoj ozbiljna, ali da se ta zemlja ne nalazi na pragu bankrotstva.
"Imam poverenje u to da će grčki premijer Papandreu preduzeti neophodne mere", rekao je direktor MMF-a, ukazujući da su neke od njih veoma teške.
Stros-Kan je ocenio da se grčka socijalistička vlada nalazi u politički složenoj situaciji, jer lane u oktobru "nije došla na vlast na osnovu toga što je vodila kampanju za budžetsku umerenost".
Sada je, medjutim, vlada morala da se obaveže na značajne uštede, pod pritiskom tržišta i Evropske unije, dodao je on.
Atina je obećala, na primer, da će zamrznuti plate u državnoj upravi, povećati starosnu granicu za odlazak u penziju i uvesti mere štednje i u sistemu socijalne zaštite, a stav EU je da za poboljšanje javnih finansija te mere ne moraju da budu dovoljne, podsećaju agencije.
Komesar EU za privredna i monetarna pitanja Hoakin Almunija je juče izjavio da Grčka, takodje, mora da sprovede i reforme penzionog sistema, zdravstva i tržišta.
Grčka bi polovinom marta trebalo da Briselu saopšti tačne vremenske okvire u kojima namerava da uvede mere štednje, a do polovine maja bi grčka vlada trebalo da predloži dodatne mere, čiju će realizaciju Evropska komisija pratiti svaka tri meseca.
EK je juče, podsećaju agencije, uz odgovarajuće preduslove, usvojila plan mera štednje koje je predložila Grčka, čiji je cilj da se do 2012. godine smanji budžetski deficit te zemlje ispod tri procenta bruto domaćeg proizvoda.
Grčka se našla u velikoj finansijskoj krizi nakon što je u javnost izbilo da je njen budžetski deficit lane dostigao čak oko 12,7 procenata BDP-a, što je preko tri puta više od kriterijuma Mastrihtskog sporazuma.
Zbog toga su najpoznatije svetske rejting agencije krajem 2009. smanjile kreditni rejting Grčke, dok su finansijska tržišta smanjila tražene iznose grčkih vladinih dugoročnih hartija od vrednosti na rekordan nivo.
Sve to je značajno otežalo finansiranje duga novim kreditima, a Grčka bi, samo u ovoj godini, trebalo da isplati oko 50 milijardi evra na ime dugoročnih hartija od vrednosti.
Pogledaj vesti o: Grčka
