Izvor: S media, 10.Feb.2010, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF nije prava adresa za Grčku
Evropski lideri u ovom trenutku nisu spremni da razmotre mogućnost da Medjunarodni monetarni fond pritekne u pomoć Grčkoj, jer bi to, kako strahuju, dovelo u pitanje uspeh projekta zvanog evro, piše danas Fajnenšel tajms.
Uoči samita Evropske unije u četvrtak u Briselu, vodeći londonski dnevnici analiziraju probleme s kojima se suočava evrozona, zbog poljuljane finansijske stabilnosti Grčke, ali i drugih zemalja na jugu Evrope - Španije, Portugala, pa i Italije, prenosi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Bi-Bi-Si.
Iako je samit EU sazvan kako bi se raspravljalo o dugoročnoj strategiji rasta tog bloka, očekuje se da će glavna tema biti finansijski problemi Grčke i drugih članica evro-zone.
Fajnenšel tajms ističe da bi oslanjanje na MMF, po mišljenju mnogih, označilo strateški neuspeh monumentalnih razmera za Evropu, jer bi pokazalo da originalnom konceptu monetarne unije nedostaje suštinski element - politička unija.
S druge strane, napominje FT, Grčka će, sa MMF ili bez njega, morati da proguta gorke fiskalne pilule, a narodni gnev zbog neminovnog opadanja životnog standarda, lako bi mogao da se okrene protiv Evrope.
Gardijan, takodje, veruje da MMF nije adresa na koju bi Grčka trebalo da se obrati.
Ako se delegacija Fonda pojavi u Atini i, po svom običaju, prepiše surove rezove i levo i desno, to ne bi spasilo evro, ali bi sigurno označilo kraj političke podrške jedinstvenoj valuti, piše list.
Ocenjujući da je koren problema evrozone nesklad izmedju centralizovane monetarne i decentralizovane političke vlasti, Gardijan dodaje da je malo verovatno da će evropski lideri, posle muka koja im je zadao Lisabonski ugovor, na sutrašnjem samitu u Briselu imati volje da se bave nekakvim federalističkim rešenjima.
Ne smeju, medjutim, po mišljenju Gardijana, ni da dignu ruke i da sudbinu jedinstvene valute prepuste tržištu.
Tajms u uredničkom komentaru pod naslovom "Grčka tragedija" ocenjuje da bi ova kriza mogla da preraste u poniženje evrozone.
Suštinski nedostatak monetarne unije je to što, kako navodi Tajms, ona vodi zajedničkoj budžetskoj politici i jedinstvenoj kamatnoj stopi.
To znači da cenu krize u jednoj zemlji plaćaju poreski obveznici u drugim članicama evrozone.
Britanija ima sopstvene ekonomske probleme, ali, napominje list, britanski glasači makar imaju mogućnost da kazne političare koji su ih stvorili. Pridruživanje evru značilo bi odustajanje od tog demokratskog prava.
U sličnom evroskeptičnom tonu, o problemima evrozone piše komentator konzervativnog Dejli telegrafa.
Frankfurt će učiniti sve da spreči propast evra, jer time, piše ovaj list, spasava ne samo ekonomski kredibilitet, nego i simboliku velikog evropskog projekta.
Ako evro ode, šta ostaje, pita se Telegraf i nastavlja - kako može da opstane zamišljena politička unija, ako zemlje članice nisu u stanju da održe čak ni uspešnu valutnu uniju.
Evropska federacija, koja je je ionako vrlo malo verovatna, u slučaju havarije evra, postala bi sasvim nemoguća, sa zadovoljstvom konstauje komentator Dejli telegrafa.
