Izvor: B92, 18.Dec.2011, 03:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza žestoko pogađa siromašne Grke

Atina -- Kriza uzima danak i surovo vraća u vreme nemaštine za koje su Grci mislili da je zauvek zaboravljeno.

Oživljavaju slike iz doba kada se nije imalo, kada se živelo teško, kada su đaci praznih stomaka dolazili u škole.

"Deca idu u pocepanim cipelama i iznošenoj odeći. Gladna su", priča učitelj Dimitris Margiolis iz osnovne škole u atinskoj opštini Ambelokipi, podsećajući na šok kada se otac troje đaka iz njegove škole ubio jer je šest meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bio bez posla.

Pedagozi iz Prvog udruženja učitelja osnovnih škola zajedno su sa roditeljima u Atini izašli na miting kako bi skrenuli pažnju na stanje u mnogim porodicama u kojima đaci gladuju.

Vlada premijera Lukasa Papadimosa odlučna je da sprovede ono što od nje traži „trojka" međunarodnih kreditora, a upravo ta perspektiva brine mnoge Grke. Prvi put od teških ratnih godina u Atini kao pečurke niču zalagaonice i radnje za otkup zlata. Nemaština je uzela maha: prodaju se porodične dragocenosti, nakit i srebrni servisi. "Niko o tome neće javno da govori, ali mnoge moje poznanike muka je već naterala da zakucaju na vrata zalagaonica", jada se 80-godišnja Popi Iliopulos. "Moja bolesna komšinica, kojoj treba novac za lekove i pomoć u kući, a nema dece i rodbine,prodaje prsten i narukvicu koje je dobila za neku godišnjicu braka od već odavno pokojnog muža", kaže.

Ogorčeni su što Ministarstvo obrazovanja nema sluha za zahteve da se hitno u školama otvore đačke kuhinje i pripreme skromni obroci. Zatvaraju se, kažu, oči pred činjenicom da dobrotvorna organizacija Negovateljice Atine dnevno priprema preko 5.000 obroka za decu lošeg imovnog stanja u oko 300 gradskih škola.

"Stanje podseća na ono od pre šest decenija. Školske kuhinje,mleko u prahu i sendviči ponovo su za mnoge đake spas, jedini obrok", piše list Avrijani.

Međunarodni kreditori su za spas od dužničke krize Grčkoj namenili 130 milijardi evra, ali zahtevaju rigorozne mere štednje, smanjivanja plata i penzija i nova otpuštanja.

"Ljudi se mnogo čega odriču da bi sastavili kraj sa krajem, ali i tome ima kraja. Ne greju se jer su nafta i gas skuplji, idu peške, ne kupuju odeću, nemaju za kiriju. Mnogima će iseći struju jer ne mogu da plate porez na stanove koji je vezan za ovaj račun”, kaže Teodora Zari.

Reč je, pre svega, o skromnim penzinerima, porodicama u kojoj su oba roditelja ostala bez posla, onima koji gladnu decu šalju u školu, o starim ljudima koji moraju da kupe lekove.

Efsatios Jakovidis, prodavac iz skromne bakalnice u kojoj su glavni kupci bili penzioneri iz kraja, ima najbolji pregled situacije.

"Mnogo manje se kupuju sredstva za kućnu higijenu. Traži se jevtiniji toalet papir. Ljudi kupuju po nekoliko jaja i samo onoliko hleba koliko će pojesti. Mnogi su uplašeni od onoga što čuju na TV i ne znaju hoće li biti gore", kaže Jakovidis.

Penzionerka Marija Kicopulu kaže da je tajna preživljavanja upravo u grčkim navikama – sir, hleb i masline. "Dok to imamo na stolu, preživećemo svaku krizu! Tako smo se spasli od gladi za vreme okupacije, tako ćemo i sada. Prepečeni hleb ćemo umakati u maslinovo ulje. Grci će sve preživeti, videćete", kaže. Potom pomalo setno dodaje: "Jedino ne znam kako da preživim bez moje glavne duševne hrane, bez pozorišta.To mi je bila najveća radost u životu, a sada, sa ovom penzijom i cenama, ne znam da li ću ikada više moći da odem u teatar."

Ne bez razloga, treće izdanje knjige "Recepti za gladovanje” ponovo je razgrabljeno u atinskim knjižarama, iako primerak košta 15 evra.Autor, istoričar Eleni Nikolaidu, 18 meseci je sakupljala recepte koji su u Drugom svetskom ratu Atinjanima pomogli da prežive okupaciju.

U knjizi koja je nastala na osnovi desetina novinskih članaka iz perioda 1941–1944. na osnovu kolumni u kojima se savetovalo kako preživeti rat i glad, autorka podseća na osnovna pravila gladovanja: žvakati hranu toliko dugo dok se želucu ne učini da je dobio mnogo više hrane nego što jeste i da je – pun. Sakupljati mrvice, jer na kraju nedelje i od njih će nešto moći da se napravi. Nikad ništa od hrane ne bacati!

"Suvo grožđe, masline, trave i komadići hleba bili su hrana koja je mnoge Grke spasla od gladi i smrti", kaže Nikolaidu u jednom TV intervjuu i podseća da danas devet od deset Grka menja svoje navike u ishrani, manje kupuje hrane i manje jede,odlučuje se za jevtinije namirnice.

Naravno da današnju dužničku krizu ne treba porediti sa onom ratnom, ali je činjenica da sve više dece u školu odlazi gladna i da roditelji razmišljaju o ručku bez mesa.”

"Ljudi se već navikavaju na novo stanje, polako odriču od mnogo čega. Manje kupuju, ne dolaze u restorane, manje telefoniraju, manje greju stanove. Kupuje se samo ono što je neophodno, ništa se ne baca, ređe se jede meso, koriste se ’mršavi recepti’: pasulj sa krompirom, blitva i drugi zeleniš, prave se sarmice sa pirinčom", kaže Sendi Belesi

Nastavak na B92...