Izvor: B92, 05.Nov.2012, 12:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza u evrozoni - glavna tema G20

Grupa 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) razgovarala je o rešenjima za neumornu dužničku krizu u Evropi.

Ministri finansija i guverneri centralnih banaka iz zemalja G20 otpočeli su juče dvodnevni sastanak u Meksiku, sa ciljem ublažavanja strahova u vezi sa pretnjama globanom privrednom rastu,

Epicentar krize ponovo se vratio u Grčku, koja još nije postigla dogovor sa kreditorima o merama štednje, neophodnim za oslobađanje tranše pomoći, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bez koje bi Atina već sredinom ovog meseca mogla da bankrotira, u vreme kada je Španija pod pritiskom da zatraži paket pomoći.

Dok Evropa pokušava da uveri svet da rešava dužničku krizu, iz SAD se ne očekuju pojašnjenja o tome kako planiraju da reše problem "fiskalne litice", kombinacije budžetske štednje i rasta poreza, koja će stupiti na snagu u januaru, ako Bela kuća i Kongres ne postignu dogovor do kraja godine.

Iako je fiskalna situacija u SAD razlog za zabrinutost, zvaničnici ne očekuju napredak po tom pitanju pre okončanja predsedničkih izbora, koji će se održati u utorak.

"Sastanak G20 dolazi u vreme zabrinutosti oko nekoliko stavki u različitim delovima sveta. Postoje strahovi oko takozvane fiskalne litice u SAD", rekao je ministar finansija Meksika Hose Antonio Meade, dodajući da su američki zvaničnici izrazili uverenost da će biti postignut kompromis.

Zvaničnik jedne od evropskih centralnih banaka, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je fiskalna litica u SAD jedan od "nekoliko rizika" koji prete globalnoj ekonomskoj prognozi, zajedno sa budžetskim izazovima u Japanu privrednim usporavanjem Kine.

"Evropa je jedan od mnogo faktora. Ne očekujem da će se razgovarati samo o evrozoni", rekao je on za AFP.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je, nakon junskog samita G20, snizio prognozu ovogodišnjeg globalnog privrednog rasta na 3,3 odsto, nezaposlenost u evrozoni skočila je na rekordnih 11,6 odsto, a ekonomski rast usporio je u privredama u usponu.

Iako se evrozona približila bankarskoj uniji i aktivirala novi antikrizni fond, problemi u Grčkoj vratili su se da progone monetarnu uniju, dve godine nakon što je Atina primila prvi paket finansijske pomoći.

Premijer Grčke Antonis Samaras upozorio je juče da bi Atina mogla biti primorana da izadje iz evrozone ako grčki parlament ne odobri novu rundu mera štednje, potrebnih za isplatu sledeće tranše pomoći.

"Moramo da spasimo zemlju katastrofe... Ako ne uspemo da ostanemo u evrozoni, ništa neće imati smisla", naveo je on.

Grčka sa jedne strane i MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka sa druge već nedeljama ne ostvaruju napredak u pregovorima o reviziji uslova isplate medjunarodne pomoći, budući da zvanična Atina nije do kraja ostvarila ciljeve koji je trebalo da budu ostvareni da bi bila isplaćena sledeća tranša pomoći.

MMF navodi da su pregovori zapeli oko uslova finansiranja Grčke, koja traži da joj rok za ispunjenje fiskalnih ciljeva bude produžen za dve godine, čime bi dobila više prostora da podstakne privredni rast nakon što je program oštrih mera štednje gurnuo njenu privredu u dublju recesiju nego što su kreditori očekivali.

Nastavak na B92...