Izvor: RTS, 14.Nov.2014, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u evrozoni bliži se kraju?
Zahvaljujući privredi Francuske i izlasku Grčke iz recesije, članice evrozone u trećem tromesečju ove godine zabeležile veći rast od predviđenog. Evropska komisija ohrabrena je novim podacima, ali upozorava da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama i veći priliv direktnih investicija.
Prema podacima agencije za statistiku Evropske unije, zemlje evrozone su, u periodu od jula do septembra, zabeležile rast od 0,2 odsto, na godišnjem nivou 0,8 odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Portparolka Evropske komisije Mina Andrejeva poručuje da su to dobre vesti, ali da nema mesta zadovoljstvu.
"Potrebna nam je odlučna politika da bismo osnažili oporavak ekonomije, kao i ambiciozne strukturne reforme i sredstva kojima ćemo podstaći investicije", ističe Andrejevna.
Nemačka je izbegla najgori scenario recesije. Ipak, njenu industriju ozbiljno pogađaju sankcije uvedene Rusiji, pa u trećem tromesečju beleži rast od samo 0,1 odsto. Nešto bolje podatke ima druga evropska privreda- Francuska, sa rastom od 0,3 odsto.
Analitičar Džo Randl ocenjuje da evrozona ima realne strukturne probleme, a jedina svetla tačka- Nemačka počela je da zastajkuje.
"Očekujem da će Evropska centralna banka želeti slabiji evro i inflaciju. Evropi, u suprotnom, preti rizik od izgubljene decenije, poput onoga što se dogodilo Japanu", smatra Randal.
Grčka se, posle šest godina, izvukla iz recesije pošto je ostvarila rast od 1,4 odsto.
"To je izuzetno pozitivno jer pokazuje da se grčka ekonomija stabilizuje, i otvara vrata privrednom rastu", ocenjuje finansijski analitičar Nikos Kafkas.
Atina se priprema da okonča aranžman sa međunarodnim kreditorima, vredan 240 milijardi evra, koji ju je izvukao iz "velike depresije". To, međutim, nije pomoglo da se smanji nezaposlenost.
Sa druge strane, građani Atine ističu da se pomak još ne oseća.
Za razliku od Grčke, Italija beleži pad privrednih aktivnosti od 0,1 odsto. Vlada premijera Paola Rencija započela je strukturne reforme tržišta rada, pa su na ulice ponovo izašli predstavnici nekoliko sindikata, nezadovoljnih izmenama zakona o radu i obrazovanju.
Pogledaj vesti o: Grčka
