Izvor: B92, 14.Jan.2012, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u Evropi uzdrmala i bogate
Mere štednje u Grčkoj više su pogodile bogatije građane čime je smanjena nejednakost u zemlji. Ipak, širom Evrope kriza je uydrmala i najsiromašnije.
Veća poreska opterećenja zarada i socijalnih davanja, smanjenje zarada u javnom sektoru, penzija i drugih bonusa, smanjile su najmanja primanja Grka i do devet odsto, a najveća i do 19 procenata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U Britaniji je nejednakost u primanjima ostala ista, a najveći udar mera štednje podneli su srednje plaćeni Britanci, pokazao je model simulacije uticaja mera štednje na prihode u šest zemalja. U pitanju su Grčka, Estonija, Španija, Portugalija, Velika Britanija i Irska.
Efekti krize različito su se odražavali u zavisnosti od prihoda domaćinstava. Domaćinstva sa višim prihodima navela suda su počela ozbiljnije da osećaju krizu od kraja 2007. Domaćinstva sa nižim prihodima navela su da su krizu osetila bitnije u proleće 2008. Međutim, bogatija domaćinstva su se brže oporavljala kako se kriza produžavala. Od južnih članica, u Grčkoj je došlo do izrazitog pada prihoda domaćinstava. U većini kontinentalnih članica došlo je do pada ukupnih prihoda u domaćinstvima u poslednjih nekoliko meseci, s izuzetkom Belgije i Holandije.
U Irskoj su mere štednje iz 2009-2011 smanjile prihode najbogatijih Iraca za dva procentna poena. Predviđanja za Veliku Britaniju kažu da će se troškovi mera šrednje za grupe sa najnižim primanjima i nejednakost u primanjima još povećavati od 2013.
Zasad dostupni podaci pokazuju da ekonomska kriza i mere štednje značajno smanjuju nivo prihoda domaćinstva, ali ne povećavaju značajno nejednakost u prihodima. U zavisnosti od toga za koje mere štednje se odluči, vlada utiče na promene dohotka u pojedinim grupama stanovništva.
U nekim zemljama promene u porezima, socijalnim davanjima i dohocima u javnom sektoru progresivno su pogađale i bogate i siromašne, a u nekim drugim više siromašne nego bogate. U nekim zemljama domaćinstva sa decom pretrpela su ozbiljniji pad prihoda, a u nekim drugim zemljama su više "stradali" stariji ljudi.
Povećanje poreza i smanjenje socijalnih davanja najviše su pogodili najbogatije u svih šest zemalja. To je izraženo u Britaniji, Irskoj, i ne tako puno u Portugaliji. U Španiji su ovom merom najviše pogođeni srednje plaćeni slojevi, dok su u Estoniji na udaru najviše najslabije plaćeni i srednje plaćeni.
Smanjenje prihoda zaposlenih u javnom sektoru je bilo progresivno u svih šest zemalja. Promene u raznim bonusima i penzijama najviše su pogodile građane sa malim primanjima. Ovo je naročito izraženo u Portugaliji i Irskoj, ali ne i u Grčkoj gde su najviše pogođene prosečne penzije.
Kad je reč o efektu na primanja domaćinstava, osim u Portugaliji i Estoniji, domaćinstva sa najvećim primanjima su najviše osetila mere štednje kao što su smanjena javna davanja, povećanje direktnih poreza i smanjenje raznih stimulacija.
U Portugaliji je taj trend snažno regresivan, što znači da su siromašnija domaćinstva teže pogođena merama, a u Estoniji i Španiji je efekat relativno proporcionalan u odnosu na primanja domaćinstava. Blago je progresivan u Britaniji, ali sa izraženim uticajem na izuzetno bogata domaćinstva, a izraženo je progresivan u Grčkoj tj. što su primanja veća to su i porezi veći.
U svim zemljama, izuzev u Grčkoj, mere su imale veći uticaj na domaćinstva sa decom nego na ona bez dece. Međutim, u Britaniji su kao kontrateža merama štednje povećani dečji dodaci kako bi deca ostala zaštićena u krizi.
