Izvor: B92, 04.Nov.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza ne utiče na ulaganje u Srbiji

Beograd -- Na 8. ekonomskom samitu Srbije, posle austrijskih privrednika, i grčki investitori najavili da svetska ekonomska krize neće mnogo uticati na ulaganje u Srbiji.

Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, kao još jednu dobru vest u uslovima kada strani investitori uglavnom odlažu ulaganja za neko bolje vreme, najavio je dolazak američke Siti banke na srpsko tržište.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić veruje da je Srbija i dalje privlačna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za strana ulaganja.

Stabilan bankarski sitem, devizne rezerve koje su dva puta veće od devizne štednje građana i obrazovana radna snaga su, prema rečima Dinkića, uslovi u kojima se isplati investirati u domaću privredu.

Naime, osim Grka i Austrijanaca, za dolazak u Srbiju zainteresovana je i američka Siti banka, koja je svoje predstavništvo u Beogradu otvorila pre dve godine.

"Oni razmatraju da tokom sledeće godine zatraže licencu za grinfild operaciju u Srbiji. Što je vrlo zanimljivo, dobili su čak 25 milijardi dolara od američke vlade, pa im sigurno nije problem da plate licencu 10 miliona", rekao je Dinkić.

"Ja sam upravo zbog toga, na neki način, upozorio grčke bankare, rekavši im da - ako sada ne budu nastavili da daju kredite svojim profitabilnim klijentima - može se desiti da u međuvremenu dođu druge banke koje će ponuditi bolje uslove i tako im preoteti klijente", rekao je Dinkić.

Dinkić: Bez pozajmica MMF-a

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da Srbiji u ovom trenutku nisu potrebne pozajmice Međunarodnog monetarnog fonda, ali da joj je potreban novi aranžman sa tom institucijom zbog psihološkog efekta.

"Novi aranžman bi, verovatno, povećao naš ugled i rejting kod drugih investitora i finansijskih institucija", rekao je Dinkić.

On je objasnio da Vlada Srbije i delegacija MMF-a, koja u Beogradu boravi od 28. oktobra, još razgovaraju o budžetu za 2009. godinu i da će od rezultata tih razgovora zavisiti kakav će aranžman biti sklopljen.

Grčka je s više od dve milijarde evra na drugom mestu po ulaganju u privredu Srbije. Ministar spoljnih poslova Grčke Petros Dukas kaže da, uprkos ozbiljnoj krizi koja pogađa ceo svet, Grci neće prestati da ulažu u poslove u Srbiji.

"Sada očekujemo drugi talas investitora. Mi smo, u stvari, juče i danas u Beogradu sa više od 100 vodećih grčkih biznismena. Opšti utisak je odličan, uprkos dubokoj krizi", kaže on.

"Kao što je zamenik premijera rekao, tokom ove krize treba konsolidovati odnose sa klijentima i ne ostaviti prostora konkurenciji. Tokom teških vremena svako od nas treba da pokaže koliko vredi ili suprotno, koliko ne vredi", rekao je Dukas.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić prisutnim privrednicima poručio je da se - pošto se, kako kaže, ne bavi ekonomijom - nada da će se uspešno baviti bezbednošću njihovih investicija i biznisa.

"Želim vam što više posla, a meni kao ministru policije želim što manje posla u radu sa vama", rekao je Dačić.

Grej: Srbija da smanji javnu potrošnju

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej ocenio je da bi Srbija trebalo da zadrži rast privrede i smanji javnu potrošnju kako bi izbegla indirektne efekte svetske finansijske krize.

"Bankarski sistem stabilan"

Bankarski sistem Srbije je izuzetno stabilan i najverovatnije neće osetiti posledice svetske finansijske krize, ocenio je generalni sekretar Udruženja Banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Dugalić je rekao da će, prema njegovoj oceni, svetska ekonomska kriza zaobići bankarski sistem u Srbiji, osim što će zbog skupog kapitala u inostranstvu postepeno dolaziti do rasta kamata, ali tek početkom sledeće godine.

Realni sektor je taj koji će osetiti efekte svetske krize, usled manjeg priliva kapitala iz inostranstva i visokih kamata što će rezultirati smanjenjem proizvodnje i posredno uticati na pad standarda, ocenio je on na Osmom ekonomskom samitu Srbije održanom u Beogradu.

"Ohrabren sam reakcijom vlasti u Srbiji koje su shvatile da ovo nije vreme za fiskalnu ekspanziju, već za veću poresku disciplinu", kazao je Grej na Ekonomskom samitu Srbije koji se održava 4. i 5. novembra.

Prema njegovim rečima, Srbija najveći deo tekućeg platnog deficita finansira iz direktnih stranih investicija i inostranih kredita, kojih će zbog svetske krize biti sve manje.

"Zbog toga je neophodno uređeno usporavanje rasta privrede Srbije", kazao je Grej.

On je kazao da je jasno da bi povećanje penzija na 70 odsto prosečne plate previše opteretilo budžet i dodao da u Srbiji treba smanjiti subvencije iz budžeta koje su dostigle 1,4 milijarde dolara.

Grej je kazao da bi Vlada Srbije trebalo da nastavi reforme u državnoj administraciji i poboljša upravljanje u kompanijama u državnom vlasništvu kako bi se umanjili efekti odlaganja privatizacije zbog svetske finansijske krize.

Prema njegovim rečima, izgradnja infrastrukture je ključ za poboljšanje konkurentnosti Srbije, a neophodno je povećati efikasnost energetskog sektora.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji preporučio je Srbiji da se orijentiše na razvoj privatnih preduzeća koja proizvode za izvoz.

Grej je ocenio da bi sklapanje aranžmana za MMF-om do kraja ove sedmice bilo dobro za Srbiju.

"Usporavanje izvoza i privrednog rasta"

Svetska finansijska kriza i problem priliva kapitala, u Srbiji će usporiti izvoz i privredni rast, izazvati redukciju investicija, kažu u Ekonomskom institutu.

To može dovesti do socijalnih problema i tenzija izazvanih prinudnim realnim usporavanjem dinamike potrošnje, istakao je saradnik tog instituta Stojan Stamenković na predstavljanju mesečnog biltena Makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar.

"Problem priliva kapitala neće se zadržati samo na pitanju kapitalnog dela platnog bilansa i uravnoteženja platnog bilansa", kazao je on, dodavši da su trenutno posledice svetske finansijske krize u Srbiji najuočljivije kod devizne štednje i prodaja kratkoročnih hartija od vrednosti.

Deviznu štednju, koja je prema procenama banaka smanjena za 10 do 15 odsto, ipak, kako je naveo, ne treba dovoditi u pitanje sa stanovišta kapitala i likvidnosti potrebne za njenu isplatu.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u aktivi banaka je na kraju avgusta samo na računima obaveznih rezervi kod centralne banke bilo 4,3 milijarde evra, što je više od polovine tadašnje devizne štednje, kazao je Stamenković. I povlačenje do 60 odsto štednje ne bi značilo suočavanje sa likvidnošću, dodao je on.

"Ne postoje rizici gubitka štednje koja je deponovana, jer nije ulagana u investicione fondove i rizične plasmane na berzama kapitala", rekao je Stamenković.

Govoreći o potezima Vlade Srbije i monetarnih vlastin Stamenković je kao ozbiljan propust ocenio to što još uvek nije realizovana odluka da se poveća garancija na štedne depozite građana u bankama na 50.000 evra.

Kao pozitivan potez NBS on je ocenio smanjenje nivoa obaveznih rezervi banaka, ali je kao negativno ocenio povećanje referentne kamatne stope na 17,75 odsto.

Stamenković smatra da bi se domaće ekonomske prilike mogle prilagodiiti oskudici ponude kredita, krizi likvidnosti i povećanju kamatnih stopa "smanjivanjem nivoa restriktivne monetarne politike", odnosno snižavanjem referentne kamatne stope.

Srbiji je potreban finansijski aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi uveo disciplinu u vođenje ekonomske politike, ali bi podigao i kreditni i investicioni rejting zemlje,rekao je on.

"Ne smatram da smo u krizi, ali mislim da smo na putu ka krizi", rekao je Stamenković.

Nastavak na B92...